Трагови „Блеровог рата“

Према извештајима агенција
Лондон – Бивши британски премијер Тони Блер наћи ће се међу државним службеницима који би наредних месеци требало да дају исказе о припремама, току и последицама инвазије на Ирак 2003. године, изјавио је председник комитета за спровођење истраге чији ће резултати бити саопштени најраније крајем следеће године – после парламентарних избора у првој половини 2010. – што је изазвало оштре критике опозиције.

Истрагу о евентуалној одговорности владе за грешке које су довеле до вишегодишњег рата у Ираку најавио је премијер Гордон Браун 2008. године, а комитет који ће је водити формиран је у јуну ове године. На његовом челу је сер Џон Чилкот, дипломата од каријере, а остала четири члана су двојица историчара, један бивши амбасадор и председница комисије за постављање судија. Чилкот је сам изјавио да га брине што у комитету нема правника и што сведоци неће сведочити под заклетвом.

Чињеница да је састав комитета бирала влада подгрева сумње у објективност будућег извештаја, као и то што су у њему сер Мартин Гилберт, историчар који је подржао напад на Ирак и 2004. изјавио да би на Џорџа Буша и Тонија Блера „једног дана могло да се гледа као на Рузвелта и Черчила”, и сер Лоренс Фридмен, војни историчар који је поставио темеље Блерове политике „хуманитарних интервенција”.

Користећи Фридменове тезе, тадашњи британски премијер је у Чикагу у априлу 1999, током агресије на СР Југославију, објаснио какве ратове Запад треба да води.

„Ово је праведан рат, заснован не на територијалним жељама него на вредностима. Не смемо дозволити да буде оснажено зло етничког чишћења. Не смемо стати док оно не буде обрнуто. Двапут смо у овом веку научили да попуштање не функционише. Ако дозволимо злом диктатору да ради шта хоће, онда ћемо касније морати да пролијемо безгранично више крви и блага да бисмо га зауставили”, рекао је Блер мислећи на Слободана Милошевића, а касније је исту аргументацију и друго име (Садам Хусеин) искористио за покретање рата у Ираку.

На јучерашњој првој отвореној седници разматрана је британска спољна политика према Ираку непосредно пред рат, а сер Џон Чилкот изјавио је да је његов комитет „аполитичан” и да ће отворено приступити улози Уједињеног Краљевства у Ираку од 2003. до данас.

Задатак овог панела је да утврди шта се десило у Ираку, да оцени шта је урађено добро, а шта не и да одговори на кључно питање „зашто?”, рекао је сер Џон, закључујући да ће из тог одговора моћи да се извуку поуке.

„Овде никоме неће бити суђено, али нећемо се устручавати од критике... Ако кроз доказе откријемо да неко није испунио своју дужност, да је погрешио, то ћемо сигурно јасно рећи”, објаснио је Чилкот, најавивши да ће Тони Блер бити саслушан при крају истраге „како бисмо могли да му поставимо права питања”.

Рад комитета биће прекинут у време предизборне кампање, од марта следеће године, па до окончања избора, како се не би утицало на исход – очекује се да ће владајући лабуристи бити поражени од конзервативаца, а „незгодне” информације могле би да чине разлику између часног пораза и катастрофе.

Први саслушани сведоци били су сер Мајкл Вуд, бивши правни саветник Форин офиса, сер Питер Рикетс, председавајући Здруженог обавештајног комитета од 2000. до 2001, Сајмон Веб, бивши политички директор министарства одбране, и сер Вилијам Пејти, некадашњи начелник одељења за Блиски исток у Форин офису и садашњи амбасадор у Саудијској Арабији.

Рикетс је изјавио да су „неки” у Вашингтону захтевали збацивање Садама Хусеина и пре него што је на власт дошао Џорџ Буш, али да се „реторика” о тој могућности повећала након Бушовог уласка у Белу кућу. Међутим, пре напада од 11. септембра 2001. Сједињене Државе нису припремале агресију на Ирак, рекао је Рикетс.

Данас би требало да сведоче некадашњи високи функционери министарства спољних послова, а основна тема биће тврдње изречене пре рата да Ирак поседује „оружје за масовно уништење”.

В. Р.

------------------------------------------

Пета истрага

Британске власти водиле су већ четири одвојене истраге о рату у Ираку – две у Парламенту, једну због сумњиве смрти стручњака за биолошко оружје Дејвида Келија који је оптужио власти да су слагале да Садам Хусеин може да употреби оружје за масовно уништење и једну у вези са обавештајним подацима који су искоришћени као оправдање за рат.

Извештај садашње истраге могао би да буде објављен тек почетком 2011. године, што је наљутило опозицију која је затражила да део извештаја буде објављен пре избора, који морају да буду одржани до јуна 2010. Комитет је објавио да разматра тај захтев.