Бесплатне студије глобална жеља

На више од 70 универзитета широм света, укључујући и Америку, ових дана студенти протестују на улицама, блокирају ректорате и факултете и носе готово идентичне пароле међу којима доминира „Образовање није на продају” и „Један свет – једна борба”.

Нашим академцима, који већ неколико недеља протестују тражећи олакшице за упис у наредну годину студија, ових дана стигло је писмо подршке колега из Аустрије, у којем се наводи да је широм света велики број људи, института и других универзитета укључен у изградњу протеста против Болоње, а за бесплатно образовање доступно свима. На улицама је 17. новембра, по њиховим проценама, било најмање 300.000 студената.

„Живимо у свету у којем образовање има низак приоритет за владе, које све више смањују буџет за овај сектор, док, са друге стране, болоњске реформе приморавају студенте да прекидају студије. Студентски покрет, међутим, показује да широм планете постоје људи који стоје раме уз раме и захтевају више новца за образовни сектор, уместо досадашњег повећања школарина. Постоје људи који се противе политици која образовање подређује тржишним концептима и који захтевају бесплатно образовање за све. Ово се тиче свих нас, јер смо сви ми приморани да сносимо последице и енормне проблеме који долазе са болоњским реформама”, каже Јудит Литшауер са Бечког универзитета.

Независна студентска асоцијација „Другачији универзитет је могућ”, на чијем сајту смо пронашли писмо подршке аустријских колега, такође се огласила поводом протеста на улицама Београда, наводећи да је ово „само кулминација нагомиланих проблема у српском високом образовању које је годинама на дну државних приоритета”. Студенти окупљени у овој организацији позвали су на на солидарност своје колеге, „професоре, раднике, пореске обвезнике, све оне од чијих се примања сваког месеца одбијају значајна средства како би образовање могло бити свима доступно”.

Владимир Смуђа, један од лидера српског студентског протеста, објашњава да ова независна студентска организација не стоји иза академаца који су на улицама Београда, већ да је само дала подршку протесту.

– Наши захтеви су врло јасни, ми немамо везе са протестима у Аустрији и осталим земљама. Ми не протестујемо против Болоње, већ против лоших закона, односно зато што држава примењује законе који нису добри – објашњава овај студент продекан београдског Технолошко-металуршког факултета.

На наше питање да ли сматра да је у позадини овог новог светског покрета политика, он одговара да политике сигурно има, али да је чињеница да су протести последица, пре свега, светске економске кризе и чињенице да су западни универзитети постали продавци инстант-знања.

– Код нас то није случај, али може да се деси, јер просветне власти не иду у корак са временом, већ прате трендове који су били на Западу пре 10 година када су се финансирали само најбољи. То није пут за излазак из кризе, већ веће улагање у образовање и кадрове – сматра Смуђа.

Да сличне проблеме имају и студенти на просторима некадашње СФРЈ, потврђују и коментари попут „Да, супер је Болоња, зато је више нема у Болоњи...” (Хрватска) или, „Болоња једнако финансијска пљачка студената” (Босна и Херцеговина).

Осим у Србији, Хрватској и БиХ, према подацима студената, протести су ових дана организовани и у Швајцарској (Берн, Базел, Женева и Цирих…), Француској (26 градова, укључен и велики број средњошколаца), Италији (Рим, Напуљ, Фиренца…), Пољској, Немачкој, Мађарској… Да нешто шкрипи и на глобалном плану, доказују и протести на америчким универзитетима у Сан Франциску и Санта Крузу, Сијера Леонеу, Индонезији…

– Ево ја се тренутно налазим у Француској и могу вам рећи да овде заиста постоји један оштар покрет против Болоње, јер она много кошта, а мало даје. Искуства су овде катастрофална, јер француски дипломци који сада покушавају да се запосле јако тешко проналазе посао. И не мислим да иза ових, како кажете синхронизованих протеста, стоји политика, већ сматрам да су изазвани реалним стањем после имплементације Болоњске декларације – каже за наш лист професор др Мића Јовановић, ректор Мегатренд универзитета.

По његовом мишљењу, студенти су потпуно у праву, траже да се студира на прави, озбиљнији начин, јер Болоња није донела само комерцијализацију, већ је и конфекционирала образовање.