Резолуција ЕУ о Балкану

БРИСЕЛ – Европски комесар за проширење ЕУ Оли Рен ће у Европском парламенту образложити Стратегију проширивања Европске уније, коју је израдила Европска комисија.

Како јавља ББЦ, очекује се да ће Рен добити подршку европских посланика за општи став да земље Западног Балкана треба да уђе у редове европске двадесетседморице чим испуне нужне услове.

У Европском парламенту ће се, такође, водити расправа о резолуцији коју је припремио Спољнополитички одбор парламента у којој се тражи да се Савет министара ЕУ што пре изјасни о примени Прелазног трговинског споразума са Србијом.

У поменутом предлогу резолуције, Спољнополитички одбор са задовољством истиче напредак Србије, посебно у једностраној примени Прелазног трговинског споразума с Унијом.

„Та једнострана примена, у условима финансијске кризе, добро показује преданост те земље напретку на путу у укључивање у Европску унију”, наглашава се у нацрту резолуције и зато се од Савета министара ЕУ тражи да се неодложно изјасни о ратификацији Прелазног споразума.

Како се најављује, европски посланици изразиће задовољство због потписивања Споразума о полицијској сарадњи између власти у Београду и мисије Еулекс на Косову, уз став да је потребна тешња заједничка акција посебно на северу Косова.

У тексу предлога резолуције такође се изражава нада да ће пре краја године бити окончан процес децентрализације на Косову како би се, наводи се у тексту, задовољили захтеви из Ахтисаријевог плана.

Исто тако износи се закључак да пуно оперативно деловање Еулекса треба да омогући деловање правне државе, јавног реда и безбедности на целом Косову.

У документу који је припремио Спољнополитички одбор Европског парламента истиче се да пуна сарадња с Хашким судом представља суштински услов за напредак земаља региона ка чланству у Унији.

Државе Западног Балкана се позивају да реше међусобне спорове, како ти сукоби не би били препреке за укључивање у редове ЕУ.

Европски парламент је већ, без расправе, одобрио одлуку Савета министара ЕУ да се додели помоћ од 100 милиона евра за покривање буџетских потреба владе Србије, као и макрофинансијски кредит од 200 миллиона евра.