Мисија повезивања два народа

Сматрам да култура остаје најпоузданији мост између народа и држава – мост који траје дуже од политике и који се гради међусобним поштовањем, разумевањем и пријатељством, каже сопран Јасмина Трумбеташ Петровић, првакиња опере Народног позоришта у Београду, најављујући концерт у склопу већег културног догађаја, који ће бити одржан данас у 17 часова Центру за азербејџански језик и културу, при Филолошком факултету Универзитета у Београду, у сарадњи са Културним центром Азербејџана у Београду. Програм се одржава уз подршку амбасаде ове земљe, a први пут у Србији биће присутни представници Државног комитета за дијаспору Азербејџана, баш тог дана који је посвећен азербејџанској заједници у Србији.

Тим поводом, у сусрет Светском дану музике (21. јун) Јасмина Трумбеташ наступиће уз клавирску сарадњу Мине Ристић Јонић (кћерке рано преминуле пијанисткиње Зарифе Ализаде, оснивача Културног центра), Катарине Ненадовић, виолинисткиње, и Амина Саадатова, ученика трећег разреда ниже музичке школе на одсеку за клавир. На програму ће бити дела азербејџанских композитора као што су : Узеир Хаџибејли, Муслим Магомајев, Гевдет Гаџиев, Нијази и др.

Мало је познато да је Јасмина Трумбеташ дугогодишњи културни сарадник и председник азербејџанског Културног центра у Београду, који делује у спрези са амбасадом Азербејџана у српској престоници, а о том свом ангажовању каже:

– Моја уметничка сарадња са Азербејџаном започела је 2010. године, када је основан њихов Културни центар у Београду уз подршку амбасаде ове земље у нашем главном граду, а на иницијативу истакнуте азербејџанске пијанисткиње и професорке Зарифе Ализаде, жене, која је у Србији основала породицу, а која је својим знањем и радом спојила српску и културу земље из које је потекла. Кроз бројне концерте, књижевне вечери и културне пројекте постепено сам постала део те велике мисије повезивања два народа, а комуникацију ми је олакшало и знање руског језика. Позната оперска уметница тим поводом даље додаје:

– Посебно значајан тренутак био је мој први одлазак у Азербејџан 2018. године, када сам у улози Леоноре наступила у Вердијевом „Трубадуру” на сцени Државног академског театра опере и балета у Бакуу. Та посета ми је омогућила да из непосредне близине упознам земљу, њену историју, културу, архитектуру и људе. Открила сам народ изузетне културе, васпитања и гостопримства, народ који са великим поштовањем чува своју традицију, али истовремено гледа у будућност. После тужног одласка Зарифе Ализаде 2022. године са животне сцене, на позив амбасаде Азербејџанa и његове екселенције господина Камила Хасијева поверено ми је вођење њиховог Културног центра у Београду. То сам прихватила као велику част, али и као обавезу да наставим дело које је она започела. Од тада до данас, у сарадњи са амбасадом ове земље, организовала сам бројне концерте и културне манифестације на којима су наступали истакнути уметници наше две земље, представљајући српској публици богатство азербејџанске музичке и културне баштине.

Као признање за дугогодишњи рад Министарство културе Азербејџана је Јасмину Трумбеташ прошле године званично позвало да учествује на Међународном културном форуму у Анталији. На том скупу окупили су се директори и представници азербејџанских културних центара из читавог света, а разговарало се о стратегијама очувања националног идентитета, језика и културе у дијаспори. За нашу уметницу било је то велико признање.

Концертима на нашим музичким сценама у Београду представили су се многи признати азербејџански уметници као што су: И. Назаров, Ф. Хасанли, М. Азизов, И. Бабајев, В. Хусеин, Е. Ализаде, М. Махмандаров, Е. Гулијев, А. Абасова, О. Џалилов, Е. Сулејманов и др.

Важан стуб сарадње две државе представља и област образовања. На иницијативу академика Камала Абдуле, ректора Универзитета за језике у Бакуу, 2018. године основан је Центар за азербејџански језик и културу на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Први предавач је била Зарифа Ализаде, а рад је наставила др Гунел Бабанли. Исте године, на принципу реципроцитета, у Бакуу је основан Центар за српски језик и културу. Свечано отварање обавили су председник Републике Србије Александар Вучић и академик Камал Абдула, чиме је потврђен значај који обе државе придају културној и образовној сарадњи. Центар за српски језик у Бакуу води др Лала Маџидова.

Културна сарадња Србије и Азербејџана је узајамна. У Србији постоје споменици посвећени истакнутим личностима, азербејџанском председнику Хејдару Алијеву, песнику Низамију Ганџавију и композитору Узеиру Хаџибејлију. Исто тако у Бакуу се налази споменик Николи Тесли, организују се изложбе, па је у Бакуу одржана изложба фотографија српских средњевековних манастира, а кроз различите издавачке и културне пројекте азербејџанској публици представља се српска историја, књижевност и духовно наслеђе. Посебан значај има Центар за српски језик и културу који доприноси упознавању азербејџанске јавности са српском културном баштином. Велики допринос развоју српско-азербејџанских односа доприноси и САКОМ (српско-азербејџанска привредна комора).

– Када се осврнем на протеклих петнаест година сарадње са Азербејџаном, она ми је донела драгоцена пријатељства, нова знања и дубље разумевање једне древне културе. Као уметница научила сам да музика и уметност заиста немају границе и да су универзални језик који спаја људе. Верујем да је и азербејџанска страна кроз ову сарадњу добила искреног пријатеља и поузданог сарадника у Србији – каже Јасмина Трумбеташ.