Нови патријарх биће изабран до Светог Саве

Изборни Сабор Српске православне цркве на којем ће се бирати нови патријарх сазван је за 22. јануар, саопштио је јуче Свети архијерејски синод Српске православне цркве који одлучује о датуму заседања највишег црквеног тела. Изборном Сабору председаваће најстарији епископ по рукоположењу, владика шабачки Лаврентије, а Синод ће у наредним данима упутити позив свим архијерејима СПЦ да дођу на ванредно, изборно заседање највишег црквеног тела.

Према Уставу СПЦ, изборни Сабор мора бити сазван најкасније у року од три месеца од када се патријаршијски престо упразни, у овом случају крајњи рок је до 15. фебруара, али не пре него што прође четрдесетодневна жалост, односно не пре 24. децембра. Тог датума ће, како је јуче саопштила „црквена влада“, бити служена заупокојена саборна света архијерејска литургија и четрдесетодневни парастос блаженопочившем патријарху Павлу у Храму Светог Саве на Врачару.

Одређивање датума изборног Сабора је очекивано, јер крајем децембра и у јануару СПЦ и верници обележавају неколико великих хришћанских празника, пре свега Божић па Богојављење и Светог Јована, тако да је 22. јануар логичан датум. Како се незванично најављује у црквеним круговима, извесно је да ће Сабор бити завршен до Светог Саве, 27. јануара. Уколико би устоличење Павловог наследника пало на датум када се прославља утемељивач Српске цркве. цео догађај би додатно добио на симболици, јер нови патријарх седа у „трон Светога Саве“. Устав СПЦ предвиђа да се и нови патријарх бира на апостолски начин, жребом, мада то не  искључује могућност да на самом заседању Сабора неко од архијереја покрене питање промене начина избора.

 „Апостолским жребом” изабран је блаженопочивши патријарх Павле, а како је после његовог устоличења рекао један од тадашњих кандидата за првојерарха, епископ жички Стефан (Боца), први пут у историји СПЦ примењен је такав метод у избору патријарха. Одредбе Устава СПЦ које се тичу избора патријарха мењане су 2000. године, али су промене поново стављене ван снаге 2005. године, па је, према речима верског аналитичара Живице Туцића, „апостолски жреб” остао једино у нашој цркви, док друге православне цркве патријарха бирају већински – гласањем архијереја или црквено-народног сабора.

На изборном Сабору учествује свих 35 епархијских архијереја СПЦ,  пет викарних епископа и четворица владика из Охридске архиепископије. На Сабору мора бити присутно најмање две трећине чланова, а кандидат за патријарха може бити сваки владика, осим викарних, који епархијом управља најмање пет година. На самом Сабору архијереји добијају листу кандидата који испуњавају услове, а онда тајним гласањем бирају тројицу кандидата, од којих сваки мора добити више од половине гласова. Та тројна кандидатура може потрајати, јер се може догодити, као 1990. године када је изабран патријарх Павле, да у првом кругу не буду изабрана сва тројица кандидата (Павле јер изабран тек у деветом кругу гласања).

Имена тројице кандидата стављају се у запечаћене коверте од којих ће једну извући највероватније неко од угледних игумана или настојатеља манастира којег одабере Сабор. После  кратке молитве и призива Светог духа, са Часне трпезе у патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог извлачи се једна од три коверте која ће бити предата председавајућем. Част да саопшти име новог поглавара СПЦ имаће владика шабачки Лаврентије.

Наследник патријарха Павла биће устоличен дан касније на светој архијерејској литургији у Саборној цркви у Београду. Будући да Српска православна црква има велико уважавање међу другим православним црквама, претпоставља се да ће на устоличење њеног новог поглавара доћи и делегације помесних цркава, али је још увек рано говорити ко би то могао бити.

Обичај је и да се новоизабрани првојерарх накнадно устоличи и у Пећкој патријаршији, па се претпоставља да ће та традиција бити настављена и са 45. наследником на трону Светог Саве. Патријарх Павле, на пример, свечано је устоличен у трон пећких патријарха скоро четири године пошто је изабран за поглавара СПЦ. Нови патријарх шаље „мирно писмо” којим обавештава поглаваре свих аутокефалних цркава да је изабран и устоличен, а они му одговарају, што се сматра актом признања избора од стране свих аутокефалних православних цркава.

Титула првојерарха је архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски. Његову улогу, према речима владике бачког Иринеја, не треба ни потцењивати, али ни прецењивати. Патријарх је први међу једнакима, представља Српску цркву пред другим аутокефалним православним црквама, пред својом и страним државама, началствује на свим богослужењима, рукополаже викарне и епархијске архијереје, одржава јединство у јерархији СПЦ, даје одсуства епископима ван њихових епархија, поставља декретом службенике по Уставу... Ипак, без патријарха не могу се доносити црквенозаконски прописи, уредбе и начелне одлуке, због чега су, између осталог, неки епископи за време болести патријарха Павла наводили да је Црква у ванредном стању.

Јелена Беоковић