Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Москва брани Куриле

Москва брани Куриле
„Јапан у Русији“: храм на Курилима

Од нашег дописника
Москва, 25. новембра – Министарство иностраних послова Русије истакло је у изјави објављеној на свом сајту да су јужна Курилска острва неодвојиви део територије Руске Федерације и да су то законито постала после Другог светског рата у складу са споразумима и договорима између држава савезница, Повеље ОУН које је ратификовао Јапан. Ти договори су и данас обавезујући за Токио.

Повод за овакву изјаву је јучерашња одлука јапанске владе да јужне Куриле прогласи „незаконито окупираним”, при чему је окупатор –Русија.

„Таква одлука се не може тумачити другачије него као неприхватљива”, каже се у изјави руског МИП-а.

Дијалог о потписивању договорао миру и разграничењу између две земље интензивно се води већ неколико година. Руска страна је више пута, и на највишем нивоу, упозоравала да су слични поступци контрапродуктивни за разговор.

„Садашњи кораци Токија су у противречности са чињеницом да су руководиоци РФ и Јапана недавно изјавили да обе стане сматрају да је неопходно створити нормалну атмосферу узајамног поштовања, сарадње, у свим преговорима, па и у ситуацији око споразума о миру и границама. Руска страна је спремна да настави дијалог само у том кључу”, закључује руска страна.

Министарство је послало ноту таквог садржаја и јапанском МИП-у, уз изјаву да је Русија „спремна да развија односе са Јапаном у конструктивном духу какав карактерише контакте између председника Русије и премијера Јапана”.

Јапански документ који у Русији називају „скандалозним” одговор је јапанског министарства иностраних послова на иницијативу Мунео Сузукија, председника Комисије за међународне односе доњег дома јапанског парламента, да Јапан активно учествује у економским пројектима на јужним Курилима „чак ако је за то потребно ’привремено се сложити’ са правом Русије на управљање острвима”.

Министарство је одлучно одговорило да „РФ незаконито окупира четири северна острва” и да је у тој ситуацији свако путовање грађана Јапана или учешће у било чему што подразумева право Русије на острва супротно ставу Јапана о северним територијама.

У августу ове године када је, после парламентарних избора промењена власт у Јапану, Москва је очекивала да ће нова, Демократска парија имати флексибилнији став према том питању и да ће преговори бити лакши, али је врло брзо постало јасно да о томе нема ни говора. Влада је званично прогласила острва „окупираним”. Занимљиво је да и бивши и садашњи премијер Јапана преговарају са Русијом о решавању проблема Курила и да су до сада обично изјављивали да се преговори одвијају у веома конструктивној атмосфери.

Председник парламентарне комисије Јапана у више наврата је говорио да не треба иритирати Русију и да се „дипломатијом треба бавити у тишини. Велика је грешка веровати да ће партнер (Русија) прогутати такве екстремистичке изјаве. Најважније је да Русија прихвата да разговара о тим острвима”. Сузуки се увек залагао и за решење које ће „сачувати образ и Русији и Јапану”, али је очигледно превладао тврђи став.

Председник Комисије за међународне односе руске Државне думе Константин Косачов каже да изјава јапанског МИП-а „лишава перспективе дијалог Москве и Токија о територијалном проблему”, док Михаил Маргелов, председник исте такве комисије у Савету Федерације, каже да „дипломате цивилизованих земаља не решавају спорове у таквом тону”.

Реч је о острвима Итурп, Кунашир, Шикотан и архипелагу Хабомаи који су припали Совјетском Савезу 1945. године, после пораза Јапана у Другом светском рату. Јапан се никада није помирио с том одлуком и до данашњег дана мир између две земље није потписан, али се деценијама, уз неке прекиде, воде преговори о спорним острвима. Парламенти СССР-а и Јапана су 1956. ратификовали заједничку декларацију према којој је Москва спремна да, после потписивања споразума о миру, преда Јапану Шикотан и Хабомаи. Мир, међутим, није још потписан, а Јапан упорно тражи сва четири острва, на шта Русија, бар за сада, не пристаје.

Љубинка Милинчић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.