Адвокати из Сиднеја граде „Светог Саву”

Када је пре неколико година у сиднејској опери наступао наш фолклорни ансамбл „Коло” ретко је ко овде знао да је пут у далеку Аустралију члановима ансамбла омогућила адвокатска фирма „Кедиз”. „Кривац” за толику приврженост једне аустралијске фирме Србима зове се Ирена Пећанац, рођена Београђанка, која је на овом далеком континенту живела од 1991. године па све до пре два месеца.

Ирена је два пута дипломирала права, први пут у Београду, а затим је завршила и Правни факултет у Сиднеју, ради већ годинама у „Кедизу” и за то време успела је да привуче доста српске клијентеле. Она је један од ретких адвоката српског порекла у овој земљи, па су се и припадници наше дијаспоре најрадије њој обраћали за правне савете и помоћ. Део профита који је на тај начин „Кедиз” остварио желео је и да врати српској заједници кроз донаторство.

Тако су, поред Министарства за дијаспору и неколико предузећа из Србије, међу којима су Јат и Јубмес, изградњу српског православног колеџа „Свети Сава” у Сиднеју помогли адвокати из ове фирме.

За прошлу Нову годину „Кедиз” је ђацима у Србији упутио помоћ од десет хиљада аустралијских долара, а многe активности које приређује Српска правоcлавна црква на Петом континенту финансира истоимена адвокатска компанија.

– Пословодство „Кедиза” озбиљно размишља да отвори представништво и у једном од европских градова. Навијам да то буде у Београду, ако се то догоди то ће бити остварење свих мојих снова. Тако бих могла да останем у свом родном граду, а била би то и велика пословна шанса за наше студенте права и младе адвокате да раде у једној светској компанији – каже наша саговорница.

Ирена се са супругом и двоје деце, Николом и Настасјом, преселила у Београд, али је наставила да ради за исту компанију због специфичности аустралијског закона. У Србији, околним земљама и у Европској унији има доста људи који су поднели тужбене захтеве против аустралијских институција, најчешће осигуравајућих друштава за накнаду штете, а по аустралијском закону суд се сели тамо где живе подносиоци тужбених захтева, у овом случају у Европу. Примера ради, недавно је судски претрес по тужби македонског држављанина одржан у Лондону уз учешће адвоката и судија из Аустралије.

– Моја фирма бави се захтевима за накнаду штете изазване различитим узроцима, саобраћајним несрећама, повредама на радном месту, услед погрешне медицинске терапије, излагања отровним материјама. Од шездесетих до средине осамдесетих година на многим градилиштима у Аустралији користио се азбест који је, како се испоставило, канцероген и изазива малигна обољења на дисајним органима. С обзиром на то да је велики број неквалификованих радника тих година одлазио на Пети континент и најчешће радио на градилиштима, и на то да су се многи у међувремену вратили, претпостављамо да у Србији и земљама бивше СФРЈ, Грчкој и Италији има знатан број наших потенцијалних клијената који имају право да траже накнаду штете уколико су се разболели, будући да период инкубације траје и до тридесет година. Нажалост, многи и не знају за то право, иако су у судским поступцима који су завршени у Аустралији, где је држава стала на страну жртава, исплаћиване одштете од сто хиљада долара па навише – истиче Ирена Пећанац и додаје да све жртве могу јавити на српском језику на и-мејл [email protected]. Такви захтеви, објашњава Ирена Пећанац, имају по аустралијском праву ургентан третман. Ако је потребно, суђење ће се организовати у року од 24 часа, а аустралијски судија ће, ако је жртва озбиљно болесна, доћи на лице места и саслушати подносиоца захтева. Право на накнаду штете имају чак и они који су илегално радили и касније депортовани из Аустралије.

– Мој задатак је, додаје, да припремим све европске случајеве за суђење. Неки су такви да ће аустралијски суд долазити у Европу, а у неким случајевима ће тужиоци путовати у Аустралију.

Осим адвокатске професије, Ирена Пећанац је ангажована и на пословима око довршетка српског православног колеџа „Свети Сава”. У Сиднеју живи много српске деце, иако се тачан број не зна довољно је рећи да 650 дечака до 16 година тренира фудбал, а да у сваком од 20 фолклорних група наступа од 50 до 250 играча. „Свети Сава” ће почети са радом већ 2010. године и биће редовна школа у којој ће се учити по аустралијском образовном систему и на енглеском језику, док ће се српски изучавати као други језик у зависности од нивоа знања.

– Оснивањем колеџа надамо се да ћемо на најтрајнији начин обезбедити деци упориште у којем ће се учити култури њиховој предака, а оно што је најважније јесте да не забораве језик – каже Ирена.

Наша саговорница открива још један пројекат српске заједнице. После завршетка српског колеџа у Сиднеју 2010. године, на реду је изградња сличног и у Београду уз размену ученика и наставника. Тако ће деца из Београда моћи одласком у Сиднеј да упознају друге културе, док ће српска деца из Аустралије боравком у Србији чувати свој национални идентитет.