Петак, 10.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Елита се лечи на 13. спрату ВМА

Елита се лечи на 13. спрату ВМА
ВМА отворила врата за цивиле па су, осим познатих личности, и грађани похрлили на лечење (Фото Танјуг)

Ових дана телефони Информативне службе и руководилаца ВМА непрекидно звоне. Најчешће зову новинари распитујући се о здравственом стању патријарха Павла, али и глумаца Миленка Заблаћанског и Богдана Диклића. Поглавар СПЦ у овој елитној здравственој установи налази се од 13. новембра. Заблаћански је збринут после тешке саобраћајне несреће почетком јануара и још је у коми, док је Диклић задобио повреду ока приликом несреће на снимању у БиХ.

И поред великог броја болница у Београду, судећи према списку јавних личности које су се лечиле на ВМА, очигледно је да ова установа ужива највеће поверење политичара, глумаца, спортиста, естрадних личности – речју, елите српског друштва. Да ли се ова установа сматра елитном, јер се у њој минулих деценија лечио политички и војни врх или зато што грађани њен кадар доживљавају као врхунски образован и опремљен савременом медицинском техником?

Пуковник проф. др Ђоко Максић, начелник Сектора за лечење ВМА и уважени интерниста-нефролог, каже да је предност ове установе што се под истим кровом налази 27 клиника, 17 дијагностичких и истраживачких института, као и центар за хитну помоћ.

– У оквиру наше установе пацијентима пружамо брзо, квалитетно и ефикасно лечење. С обзиром на то да имамо добру организацију служби и релативно савремену опрему, примењујемо најновију дијагностику и методе лечења, одржали смо ниво и квалитет рада по којем смо препознатљиви, тако да људи радо траже медицинску помоћ од нас. Преоперативна припрема кратко траје, а пацијенти просечно леже око девет дана – истакао је проф. др Максић.

Будући да је ВМА од 1. јануара отворила врата за цивиле са 40 одсто својих капацитета, осим познатих личности, и грађани су похрлили на лечење. Око 500 постеља сада је намењено медицинском збрињавању свих који сада долазе само са упутима изабраних лекара. У протеклој години кроз ВМА је прошло 450.000 пацијената, обављено је 30.000 операција и 7.500 интервенција у оквиру једнодневне хирургије.

– Један од задатака наше куће јесте и лечење пацијената који се налазе на положајима председника, министара, патријарха, представника амбасада других земаља у нашој земљи. На 13. спрату имамо центар са апартманима где ове личности имају одличне услове за лечење, а могу и да обављају послове и примају посете. Наш Дијагностичко-поликлинички центар има склопљене уговоре за лечење запослених из око 40 компанија, међу којима су „Делта”, „Колубара”, фондови здравства Црне Горе и Републике Српске – додао је начелник Сектора за лечење.

Лекари ВМА кажу да им етика не дозвољава да говоре о својим пацијентима. Ипак, незванично, али и на основу новинске документације, јасно је да је ова установа на добром гласу међу јавним личностима. Помоћ лекара ове угледне куће је недавно била потребна и владици шабачком Лаврентију, а познато је да је претходни патријарх Герман овде био збринут од јуна 1989. до августа 1991. године.

И Јосип Броз Тито је имао поверење у докторе, између осталих, Кушића, Милојковића, Кликовца, Матуновића који су радили у ВМА.

(/slika2)Ових дана, познато је, у ВМА је боравио и наш познати књижевник Добрица Ћосић због бронхитиса, а недавно је овде био и на лечењу због повреде колена. Јавности је својевремено предочено и да је актуелни председник Србије посећивао ову врхунску установу због инфекције горњих дисајних путева, а касније и операције синуса. Лечењем у ВМА, због повреде кичме, изузетно био задовољан и Јанош Месарош, наш познати сликар. Најпознатији сведок сарадник Љубиша Буха Чуме 2002. године је лежао око две недеље на ВМА борећи се за живот након што је супруга покушала да га отрује. Певачица Ана Николић такође је била пацијент ове елитне установе.

У овој институцији са традицијом дугом 164 године, пре неколико година, према писању медија, лежала је певачица Лепа Брена због проблема са тромбом у вени испод кључне кости, али и њена колегиница Данијела Вранић која је хеликоптером транспортована из Будве због несвестице и лошег здравственог стања. Чести пацијенти клиника ВМА су и спортисти, и то најчешће фудбалери. Тако је због потреса мозга пре две године овде доведен фудбалер Милан Пуровић, а 2005. године је оперисан Немања Рнић због кидања лигамената на нози и сломљене фибуле.

Иако званично никада није потврђено, претпостављало се да је често помоћ лекара са ВМА тражио некадашњи председнички пар Милошевић-Марковић. Слободан Милошевић је имао проблема са повишеним крвним притиском и шећером, а управо су га лекари из ВМА прегледали у Хагу 2003. године. Упућени кажу да је и његова супруга Мирјана Марковић тражила савете лекара.

Према незваничним информацијама, већина данашњих хашких притвореника је пре одласка у Схевенинген по медицинску помоћ долазила у ову установу. Међу њима су Милан Милутиновић, генерали Миле Мркшић и Драгољуб Ојданић, као и начелник Ресора државне безбедности Србије Јовица Станишић... Без обзира на то у каквом су друштвеном статусу, како кажу у овој кући, лекарска помоћ која је њима пружена не разликује се много од односа медицинара према мање знаним пацијентима.

-----------------------------------------------------------

Квалитетна нега и сигурност

– Људи долазе код нас због квалитетне неге и сигурности коју имају у наше лекаре. Није у питању само углед који имамо, већ и наши садржаји и избор стручног кадра по којима смо, можда, у предности над другима – рекао је пуковник др Ивица Милосављевић, начелник Института за судску медицину ВМА.

Коментари37
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.