Пензионери све сиромашнији

Српске пензионере Деда Мраз за Нову годину није посебно обрадовао. Напротив. Новогодишње празнике дочекали су са новембарским чеком који је у просеку тежак око 15.412 динара, (мање од 200 евра), што значи да примања ове милионске популације у просечној заради учествују са око 52 процента.

Када им ових дана на наплату стигне децембарска пензија чек ће им бити још сиромашнији. У том часу њихове принадлежности ће у просечној заради учествовати са свега 43,45 одсто, што је за скоро 17 процентних поена мање него што то прописује актуелни Закон о пензијском и инвалидском осигурању запослених.

Имајући то у виду најаве Мирка Цветковића, министра финансија, да ће пензионери у јануару добити повећање за око 11 одсто не стоје.

– Никаквог повећања пензија од 1. јануара нема. Реч је о ванредном усклађивању принадлежности, односно о враћању на законом прописани ниво од 60 одсто испод кога оне не би смеле да падају, ако се поштује закон, после чега ће прва овогодишња пензија у просеку износити око 18.000 динара – каже др Јован Кркобабић, председник Савеза пензионера Србије.

С обзиром на то да су још у јануару ове године принадлежности пале испод ове доње границе, држава ће их само вратити на законски ниво. Дакле, најстаријима се ништа не поклања, како то тврде поједини министри, категоричан је Кркобабић.

(/slika2)Ако се има у виду да је јануарска пензија износила у просеку 14.287 динара а да ће у децембру бити 15.412 динара то значи да ће за целу годину пензије бити веће у просеку за 1.105 динара, што је поражавајући податак, ако се зна за колико су поскупели млеко, хлеб, средства за хигијену, лекови, грејање, струја..., подсећа Кркобабић.

Оно што пензионере у овом часу много више брине јесте то што осим спорадичних најава да би нешто могло да буде око измене формуле по којој ће се убудуће обрачунавати њихове пензије у праски још ништа није заживело.

Како ствари сада стоје пензије се усклађују два пута годишње и то 75 одсто са растом трошкова живота и само 25 одсто са растом зарада.

– Иако је предлог измена закона Савез пензионера Србије доставио ресорном министарству и влади још средином прошле године од тога за сада нема ништа. Према том предлогу пензије би се и убудуће усклађивале два пута годишње 1. априла и 1. октобра према кретању зарада, под условом да номинални раст односно пад зарада не буде већи од пет одсто – објашњава Кркобабић.

Уколико он буде већи у одређеном шестомесечном периоду пензије би се усклађивале и пре истека тог рока и то од првог наредног месеца у односу на месец када је дошло до прекорачења овог процента, објашњава први човек Савеза пензионера Србије.

Основица за прелазак на усклађивање пензија према овом предлогу била би просечна пензија која износи 70 одсто просечне зараде. Као алтернативно решење предлаже се да најнижа пензија не падне испод 65 одсто просечне зараде. Истовремене како се наводи у овом предлогу најнижа старосна, односно инвалидска пензија, зависила би од дужине пензијског стажа, а не као до сада да износи линеарно 20 одсто од просечне зараде, без обзира колико је ко радио.

– Предлаже се да најнижа пензија износи 25 одсто за пензијски стаж до 20 година, 30 одсто за оне који су радили између 20 и 30 година и 35 процената за радни век од 30 до 40 година. Уколико би најнижа пензија пала испод овог законом предвиђеног минимума оне би се ванредно усклађивале 1. јануара наредне године – истиче први човек Савеза.

Ако се, дакле, узме да просечна зарада запослених износи 32.000 динара најнижа пензија би од 1. јануара наредне године за стаж од 20 година износила 8.000 динара, за оне који су на радном месту провели између 20 и 30 година око 9.532 динара, а за оне са радним веком дужим од три деценије – 11.100 динара.

Кркобабић каже да ће и „радост” због ванредног усклађивања пензија за 11 одсто које ће пензионерима стићи у фебруару бити кратког века. Управо из разлога што ће оне одмах од нове године наставити да падају. Према важећем закону, током 2008. године пензије ће се са растом зарада усклађивати са свега 12,5 одсто, док ће раст трошкова живота бити доминантан са читавих 87,5 процената.

– Ако се зна колико је занемарљив раст трошкова живота, будући да у обрачун за њих улазе производи које пензионери готово уопште не купују – компјутери, бела техника... јасно је шта најстарије очекује током 2008. године. Још већа беда и сиромаштво – истиче Кркобабић.

Још горе ће бити уколико држава ни током наредне године не одреагује и не измени постојећи пензијски закон. Ако дакле остане по старом 2009. године пензије ће се усклађивати 100 одсто са растом трошкова живота, што значи да се уопште више неће повећавати. Па оно што најстарији приме за последњи квартал 2008. године то ће им бити и током 2009. године што је недопустиво, упозорава Јован Кркобабић.

Колико је стање алармантно, а пензије испод сваке границе пристојног живота, Кркобабић илуструје подацима који показују да су у свим већим градовима Србије пензије током целе године биле испод 60 одсто.

Тако у Београду просечна пензија у просечној заради учествује са 48,42 одсто, Зајечару 56,69, Крагујевцу 56,03, Краљеву 53,35, Нишу 48,12, Смедереву свега 38,72 одсто, Бачкој Паланци 51,12.