Нови амандмани – старе поделе

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 26. новембра – Судећи према првим реакцијама бошњачких и хрватских политичара, незнатни су изгледи да нова верзија „бутмирског пакета“ амандмана на Устав Босне и Херцеговине буде усвојена. Бошњачке странке, наиме, тврде да су промене „козметичке природе“ и да су „списак жеља Републике Српске“. Хрвати негодују због тога што ниједан њихов предлог није усвојен, а посебно их је наљутило то што се нигде не спомиње њихов захтев да добију свој ентитет или федералну јединицу.

Дајући негативну оцену амандманима, Председништво Хрватске демократске заједнице 1990 оценило је да се њима „БиХ учвршћује као конфедеративна држава два централизована ентитета, једног са српском и другог са бошњачком доминацијом“. То, став је ХДЗ 1990, „прети и самом опстанку државе БиХ“. Политички лидери из Републике Српске најавили су да ће се о амандманима изјаснити када их добро проуче. С обзиром на то да су они раније изјављивали да су им прихватљиве промене које се односе на усклађивање Устава БиХ са Европском конвенцијом о људским правима и на чињеницу да део амандмана прелази ту линију, могуће је да ће и српске странке бити против једног дела предложених уставних промена.

Оптимисти нису ни европски политичари. Шефица Комисије европског парламента за југоисточну Европу Дорис Пак је, известиле су агенције, изјавила да је међународна заједница „требало више да узме у обзир расположење које влада у БиХ“. Она је прецизирала да представници Европске уније и Америке није требало да у БиХ доносе „пакет својих идеја“, већ да се „базирају на ономе што је већ постигнуто, а то је Прудски споразум“.

Амандманима које су на Устав БиХ урадили представници Европске уније и Сједињених Америчких Држава се, између осталог, предлаже да заједнички органи БиХ добију нове надлежности. И то у одбрани и обавештајним пословима, политици регулисања питања миграције, успостављања и функционисања јединственог система индиректних пореза и регулисању међународног транспорта. На заједничке органе БиХ би, ако амандмани буду усвојени, била пренесена и сва питања која су у вези са њеним приступањем Европској унији.

Као подељене надлежности заједничких органа и органа Републике Српске и Федерације БиХ наведене су унутрашња безбедност, опорезивање, изборни процес, правосуђе, пољопривреда, наука и технологија, животна средина и локална самоуправа. У амандманима није наведено до које границе о овим питањима одлучују заједнички, односно ентитетски органи.

Амандманима је промењен и начин одлучивања у Председништву БиХ. Према важећем Уставу БиХ, све одлуке су се морале доносити консензусом. Ако је неки од чланова Председништва БиХ прегласан, он је имао право вета на такву одлуку. Сада је број питања о којима се одлучује консензусом битно редукован. „Председништво консензусом врши команду и контролу над оружаним снагама и обавља друге дужности у области одбране, именује кандидата за председника Савета министара, именује чланове Управног одбора Централне банке БиХ, додељује одликовања и друга признања и, уз супотпис премијера, даје појединачна помиловања“, предложено је у тачки 3. на члан 5. Устава БиХ.

Уместо 15, Дом народа ће, ако амандмани буду усвојени, имати 21 делегата – две трећине из Федерације и трећину из Републике Српске. Делегате не би, као до сада, бирали ентитетски парламенти већ Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, и то тајним гласањем, с тим да ће „од седам делегата, сваки конститутивни народ имати најмање шест“. Дому народа, чему се противе бошњачке странке, остаје и законодавна улога. То значи да ниједан закон усвојен у Представничком дому не може ступити на снагу ако га не потврди Дома народа.

Број посланика у Представничком дому требало би да се повећа са 42 на 87. Из Федерације БиХ се, као и до сада, бирају две трећине, а из Републике Српске једна. Новина је и то да из Федерације БиХ морају бити најмање два посланика која не припадају ниједном конститутивном народу, а из Републике Српске један. Посланици се бирају непосредно у ентитетима. Бошњачким политичарима, поготово лидеру Странке за БиХ Харису Силајџићу, највише смета то што у Представничком дому остаје принцип ентитетског гласања, што значи да су одлуке правоснажне ако за њих гласа најмање две трећине посланика из сваког ентитета.

На челу Савета министара БиХ требало би да, уместо председавајућег, буде председник, односно премијер. Овај орган би водио спољну политику, која је сада у рукама Председништва БиХ. Савет министара би од Председништва БиХ преузео и предлагање буџета заједничких органа БиХ. Он би доносио „подзаконске и друге акте како је предвиђено законом БиХ, усмеравао рад институција и тела Савета министара, обезбеђивао да БиХ испуњава своје домаће и међународне обавезе у складу с Уставом и законом“. Председник Савета министара би утврђивао „приоритете и општи правац рада Савета министара“. У додатним одредбама о Савету министара наведено је: „Састав, одлучивање, оставке, упражњена места и њихово попуњавање, изгласавање неповерења и друга питања од значаја за рад Савета министара уређују се законима БиХ. Министарства и њихове надлежности утврђују се законима БиХ.“

Боро Марић

----------------------------------------------------

Нова улога Председништва БиХ

Према предложеним амандманима БиХ би, убудуће, имала „председника и два потпредседника који заједно чине Председништво“. „Председник БиХ је, уједно, и председник Председништва. Чланови Председништва не смеју бити из истог конститутивног народа“, дефинисано је амандманом на члан 5. Устава БиХ. Осим тога, Председништво се више не би бирало непосредно, већ у Парламентарној скупштини БиХ. Листу кандидата утврђивао би Дом народа, а потврђивао би Представнички дом. Интересантно је и ово: „Кандидати за Председништво су чланови Представничког дома који нису изабрани у Дом народа.“