Помућена идила: Лула и Обама

Кратко је трајала идила између два најпопуларнија председника на свету коју су, не улазећи у стриктна испитивања глобалног јавног мњења, један другом наменили први црни становник Беле куће у историји САД и харизматични левичар Лула да Силва на челу растуће светске силе – Бразила. Данас сви говоре о писму које је Барак Обама пре неки дан факсирао Лулином кабинету у Бразилији, уочи слетања иранског председника Ахмадинежада у једну јужноамеричку престоницу.

Комплетан садржај дописнице из Вашингтона није познат, али бразилски медији (први је о Обамином писму известио „Фоља де Сао Пауло”) открили су да она скреће пажњу на две тачке око којих се САД и Бразил, како се испоставља, не слажу: Иран и Хондурас.

Некадашњег металуршког синдикалисту, оснивача данас највеће латиноамеричке левичарске Партије радника, све чешћег посредника у међународним конфликтима, Обама је дописом „подсетио” на стање људских права у Техерану и на Ахмадинежадово одбијање да заустави нуклеарне програме. Тражи од бразилског парњака подршку за договор са Техераном по мери „међународне заједнице”, што у овом случају значи обуставу рада на нуклеарној технологији.

Лула је са двочасовних разговора са иранским председником изашао са супротним ставом од оног који се очекивао у Вашингтону. Иран има право да развија нуклеарне програме у мирнодопске сврхе, а изолација ове земље, за шта се залажу западне земље и САД, не би имала никаквог смисла, речено је у Бразилији, која је први пут, после шаха Резе Пахлавија, дочекала највишег госта из Техерана. Задовољан резултатом, ирански председник отпутовао је код својих старих савезника Ева Моралеса (Боливија) и Уга Чавеса (Венецуела) где су антиимперијалистички тонови отреситији и много бучнији.

Случај малог, сиромашног Хондураса још је ближи срцу Латиноамериканаца који страхују да ће се преко ове карипске државе вратити ера латиноамеричких десничарских војних удара уз подршку Вашингтона. У компликованом следу догађаја, после упада војске у председничку резиденцију, и одвођења Мануела Зелаје у егзил (28 јуна), завођења ванредног стања, председник се у септембру ушуњао у своју земљу и устоличио се у амбасади Бразила, пошто му је повратак био забрањен. Сада се чује да ће Вашингтон прихватити резултате избора заказаних за 29. новембар пре одстрањивања Зелаје, док Бразил и остали део Латинске Америке сматрају да би то била легализација пуча. Латиноамериканци су јединствени у ставу да ће се признавањем оваквих избора охрабрити многи други да збацују председника кад се он некоме у држави, најчешће војсци, не допада. 

Обама и Лула срешће се ускоро на глобалној конференцији о климатским променама у Копенхагену, тамо где су се пре два месеца последњи пут видели очи у очи. Тада је Лула тријумфовао и однео Рио де Жанеиру титулу првог олимпијског града у Јужној Америци. Обама се вратио празних руку за Чикаго, што је подстакло велику медијску критику. Аналитичари данас готово једногласно тврде да је расцеп у идили која је владала између председника две америчке силе – незалечив. Дијагностикују чак да би пукотина могла да прерасте у провалију, без обзира на то што се Обама и Лула лично међусобно симпатишу. Само појединци међу експертима за глобалну дипломатију и међународне односе очекују потпуно измирење, јер свађе, кажу, није ни било. Реч је о дијалогу, на који морамо да се научимо у новим временима. А два гиганта на јужном и северном делу истог америчког континента одувек су се, уз све разлике – добро разумели.