Бела књига домаћих привредника

Кад би влада догодине испунила све захтеве привредника, динар би био стабилан, повећања пореза не би било, домаће фирме би градиле домаће мостове, путеве и пруге, а сива економија би била смањена. Јер, ово су само неки од захтева, спаковани у својеврсној домаћој Белој књизи, коју су јуче представници Привредне коморе уручили премијеру Мирку Цветковићу.

Кредитирање извозника, улагање у истраживање и развој, подстицаји домаћим улагачима, а не само страним инвеститорима, такође се налазе на листи сугестија. Међу предложеним мерама нашла се и оцена и да је повећење пореза недопустиво, али и захтев да се извозницима продужи рок за плаћање пореза на додату вредност (ПДВ).

Чланови Коморе сматрају и да је неопходно прописати обавезу по којој би корисници буџетских средства требало редовно да измирују своје обавезе према привреди „јер, држава и јавна предузећа, како највећи наручиоци роба и услуга, не смеју бити генератор неликвидности”. Рок за наплату не сме да буде дужи од 60 дана, захтев је који су домаћи привредници (исто као и страни инвеститори пре неколико дана) поставили свом највећем дужнику.

Заузврат, пословна заједница захтева и да се у Агенцији за привредне регистре, приликом оснивања предузећа, темељно проверавају подаци како би се спречиле злоупотребе. Јер, многи власници гашењем фирми и оснивањем нових компанија покушавају да избегну нагомилане обавезе. Да би се распетљало врзино дужничко коло, судови морају бити ефикаснији приликом решавања дужничко-поверилачких односа, додају привредници.

Представници домаћих предузећа негодују и због дугог чекања за увозне и извозне дозволе, али и инсистирају да држава укине порез на капиталу добит.

Када је реч о монетарној политици и подршци банака, чланови Привредне коморе сматрају да би програм субвенционисаних кредита требало задржати и следеће године. Њихово нагло прекидање, предвиђа се, одложило би опоравак привреде који се, иначе, очекује 2011. године, јер би тиме кредити предузећима постали скупљи.

„Рок на који се одобравају зајмови за ликвидност са субвенционисаним каматама требало би продужити на две године”, наводи се у књизи препорука.

А када је о дугорочним мерама реч, привредници сугеришу оснивање развојне, али и аграрне банке. Неопходно је и да се образовни систем прилагоди захтевима привреде, како би се на тржишту рада заиста појављивали кадрови који су на цени. Предузетници подржавају и најављену реформу јавног сектора, али наглашавају да би њу морала да прати и промена актуелног пореског система.

Када је реч о запошљавању, директори српских предузећа сагласни су да би требало проширити програм „Прва шанса”, који младим људима омогућава да стекну радну књижицу.

Први на листи захтева грађевинара је да држава плати њихове радове на инфраструктурним пројектима, јер се дешава да на наплату чекају по неколико година. Представници грађевинских фирми предалажу смањење пореза на додату вредност на новоизграђене станове (18 одсто) на ниво дажбине која се плаћа на пренос апсолутних права (пет одсто). Образложење овог захтева привредници нису навели. Неимарске фирме, такође су захтевале да на пројектима које финансира држава из буџета или кредита буду упослене домаће, а не стране фирме. Анђелко Ковачевић, потпредседник Привредне коморе, питао је премијера да ли је могуће променити неке од услова на тендерима, како би домаћи грађевинари били у предности у односу на њихове стране колеге.

– Та сугестија може да се прихвати, али само у оном делу да за наше паре не смемо да елиминишемо наше фирме. Међутим, када је о позајмљеном новцу реч, онај ко даје средства тај диктира и услове по којима ће оне да се троше – објаснио је премијер.

Ако је судити према његовим обећањима, један део жеља српских привредника биће испуњен. Влада ће догодине наставити да субвенционише кредите за ликвидност привреди, а повећања пореза неће бити.  

-------------------------------------------------------------

Цветковић: Инвестициона година

Следеће године очекује се привредни раст од најмање 1,5 одсто, казао је премијер Мирко Цветковић у Привредној комори Србије. Он је ипак додао, да ћемо се на ниво из 2008. године вратити тек 2011. године.

– Очекујемо и стабилан курс, ниску инфалцију и ниже камате на кредите. Пред нама је инвестициона година јер ће многи инфраструктурни пројекти бити реализовани догодине. Таква задуживања су позитивна. Јер, бићемо дужни, али ћемо имати мостове, путеве и пруге – оценио је премијер.