Нови комесар за стара надања

Од нашег сталног дописника
Брисел, 28. новембра – Јучерашње именовање нових европских комесара повод је за многе коментаре, а једна од интригантних тема јесте избор Штефана Филеа из Чешке за комесара за проширење и суседску политику, а можда још више чињеница да су комесаријати спојени. На истоку Европе то је код многих пробудило наду, наводе први закључци, али још није кристално јасна подела надлежности у новом великом комесаријату. Филе је рекао да је приоритет да већ започети приступни преговори буду окончани, али је обећао да неће заборавити остале државе и посебно западни Балкан.

Нику Попеску, научни сарадник Европског савета за спољне односе у Лондону, који се бави источним суседима ЕУ и Русијом, оценио је да је после депресивних коментара због именовања председника Хермана ван Ромпуја и шефа дипломатије ЕУ Кетрин Ештон стигла још једна новост проистекла из нове спољне политике Брисела коју је назвао занимљивом.

Он је у ауторском тексту за „ЕУ Обзервер” навео да је „пре неколико месеци у Бриселу чуо жамор да је још рано за нове државе чланице ЕУ да преузму комесаријат за проширење у новом саставу ЕК, али очигледно је да није било прерано. Такође сам тада чуо да Чешка неће добити значајан портфељ у новој ЕК због дуготрајног противљења њиховог председника Вацлава Клауса”.

Као још важније он је навео да никада није очекивао да ће државе које зазиру од проширења пристати на спајање два портфеља, за проширење и за политику према суседима. „За многе у ЕУ то је погрешно слање сигнала Молдавији или Украјини које желе у ЕУ. Мислио сам да је Бриселу потребан посебан комесар за суседску политику и нисам веровао да је политички изводљиво да исти комесар буде задужен и за проширење и за комшилук. Преварио сам се”, објаснио је аутор који је додао да је ово иновација, али и повратак на 2003. годину када се проширењем и ЕУ и њеном политиком према суседима управљало из исте собе. Он је навео да после „великог праска 2004. године” није више било потребно држати тако велики комесаријат па је он расформиран на два посебна”. Ипак, европски аналитичар тврди да му нису јасне поделе надлежности и уочава да званично стоји да је Филе надлежан за проширење и део портфеља спољних послова који се односи на суседство, али да постоји и реченица која каже да ће бити „без утицаја на стварање будуће Европске службе за спољашњу акцију(ЕЕАС)”. Он из тога закључује да није јасно какви су односи у Филеовом тиму и да ли то значи да ће део тима који се бави суседском политиком бити под капом ЕЕАС, а други не.

Према извештајима са истока Европе тамо је због спајања комесаријата порасла нада проевропских снага у дугорочну перспективу чланства у ЕУ, а таква осећања су присутна у Украјини, Молдавији, Белорусији. Из Грузије је стило и званично реаговање тамошњег министра за евро-атлантске интеграције који је оценио да је веома позитиван сигнал што су проширење и политика према суседима под истим шеширом.

Филе је за чешке медије навео да су у центру његовог интересовања балканске земље истичући Хрватску и Турску које су у преговорима. Идеја да Брисел Турској треба да понуди неку врсту привилегованог партнерства уместо пуноправног чланства, све више голица машту не само немачких демохришћана који се за њу залажу. Можда управо зато неке државе са истока виде у томе наду за сопствени алтернативни пут у Европу, вероватно више него што верују у нови „велики прасак”.

В. Јокановић