Позајмице без повратка

Држава Србија је тужила Врховном суду саму себе. Ова занимљивост, мада би могла бити, није из рубрике „Веровали или не”. Није ни наставак оног вица у комeсрпскисељак прети: „Све ћу да ви тужим” а кад више нема кога – тужи себе. Информација је сасвим озбиљна и поуздана и убележена је у први извештај о ревизији републичког буџета који је представљен протекле недеље, на видело износећи гомилу неправилности у коришћењу новца пореских обвезника, али и немара у вођењу јавних финансија.

Поменуту тужбу Врховном суду крајем прошле године поднела је Република Србија – Министарство трговине и услуга против Републике Србије – Министарства финансија покушавајући да Републичку дирекцију за робне резерве спасе враћања милијарду и по динара дуга (од укупно 2,5 милијарди) позајмљених још 2001. из буџетске резерве ради откупа пшенице, а са обавезом враћања зајма исте године.

Како у међувремену обавеза није измирена, Сектор за буџетску инспекцију и ревизију Министарства финансија првостепеним решењем, после шест година, 2007, дужнику налаже враћање позајмљеног новца у буџетску касу. Међутим, у спору држава против државе реагује Министарство трговине и од Врховног суда тражи да се поништи решење Министарства финансија.

Ма шта суд одлучио, пошто је потраживање спорно и пошто нису благовременопредузете мере за повраћајпозајмице, државни ревизори су сугерисали влади да(сагласноодредбамаЗакона о буџету) донесе одлукукојом би се и ово,као и друга ненаплатива потраживања, грешком вођена као краткорочна, мада то одавно нису, заправо ликвидирало.

Међутим, српски буџет је,због позајмљиваних пара(током деведесетихидвехиљадитих година)а до данас невраћених,због немара и небриге надлежних за јавне финансије да наплате своје дугове, остао краћи за око 30 милијарди динара.

Ревизијом прошлогодишњег буџета установљено је да до краја 2008. године није враћено из буџета и буџетске резерве узетих 13,5 милијарди динара динара, али и још15 милијарди зајмова подељених у 2005. и 2006. из приватизационих средства. А да их је наплатила држава је тим новцем могла да отплати све камате по узетим кредитима доспеле у овој години или да покрије комплетне издатке за дечју заштиту или да удвостручи капитална улагања из буџета.

А коме је, колико и за шта држава позајмљивала новац не хајући годинама што јој дужници не враћају паре?

Од готово15 милијарди подељених из приватизационог фонда јавна предузећа су добила више од половине – 7,85 милијарди,директни и индиректни корисници буџета 5,84 адруге фирме 1,27 милијарди динара. Највећи део ових позајмица,укупно 11,6 милијардидинара,дато је заисплатуотпремнинарадницимаујавнимпредузећима, предузећимавојнеиндустријеиуустановамаздравственезаштите (посредством Републичког завода за здравствено осигурање), а с нешто више од три милијарде,најблаже речено, гашени су пожари (исплате обавеза изарада) у јавним предузећима („Србијашуме”, НИС, „Србијагас”, ЖТП), индиректнимкорисницимабуџета (школеиКБЦ„Бежанијскакоса”, „Галеника”, Фондза развој).

Највећи део ових средства – више од 12 милијарди динара –требало је да буде враћен у истој години када је и узет, а мањи део дуга – укупно 2,73 милијарде динара дугаЖелезницеи РТБ „Бор” након продаје имовине. Али није. У међувремену, рецимо НИС-у и Железници, исплаћиване су и нове позајмице иако су рокови за враћање старих одавно истекли.

Истина у овој години, послезатварања прошлогодишњих књига које су ревизори контролисали, половина средства датих из приватизационог фонда владином одлуком је претворена у капитал државе, односно њиме је увећан државни капитал у НИС-у, КБЦ „Бежанијска коса”, Републичком заводу за здравствено осигурање и „Галеници”.

Други пар рукава су позајмице из буџета и буџетске резерве –укупно 13,5 милијарди динара од којих је безмало 12 милијарди динара дато 1999.до 2004.године. Сем оне 2,5 милијарде динара Републичкој дирекцији за робне резерве, с готово две милијарде динара држава јечастила „Електропривреду” и са 7,5 милијарди Републички ПИО фонд запослених .

Потраживање од ЈП „Електропривреде Србије” (ЕПС) од 1,9милијарди динара односи се на исплаћене позајмице из буџета Републике у 1999. години (868милиона динара) и по основу дуга према Народној банци Југославије који је у 2004. години преузела Република Србија издавањем обвезница Народној банци Србије (нешто вишеод милијарде динара). Ову обавезу према буџету Републике Србије ЕПС измирује у роковима доспећањених обавеза према Народној банци. Потраживање од 1,8 милиона динара односи се на позајмицу дату из буџета Републике Србије Синдикату ЕПС-а у 2001. години. Овај износ потраживања је споран, пошто га ЕПС сада не признаје. Исказано потраживање од Републичког фонда запензијскоиинвалидскоосигурањезапослених односи се на позајмице дате из буџета 2003. године по закључку владе, уз обавезу враћања истих до краја новембра 2003. године.

Потраживањаод 13,5 милијарди буџета и буџетске резерве ни до данас нису усаглашена нити су предузете мере да се она наплате.

– Због застарелости, недостатка документације којом се доказује основаност потраживања, неусаглашених износа с дужницима, због објективне немогућностињихове наплате, као и због судског спора који се води, укупно 2,2 милијарде динара (Синдикату ЕПС-а –1,8милиона, застарела неусаглашена, недокументована и објективно ненаплатива потраживања од буџетских корисника, банака и предузећа по разним основама из 1994. до 2000. године – укупно 642 милиона динара, спорно потраживање од Републичке дирекције за робне резерве – 1,5 милијарде динара) неосновано се води у пословним књигама и исказује у финансијским извештајима као краткорочно потраживање.Пошто су та средства из буџета исплаћена, а да нису благовремено предузете мере за наплату, било је неопходно да влада сагласно изменама и допунама Закона о буџету за 2008. годину донесе одговарајућу одлуку, на основу које ће се ова потраживања ликвидирати, став је државних ревизора.

Свесна ненаплативости не само ове две милијарде динара, већ и много већих износа, министарка Диана Драгутиновићје, упитана о налазимаревизора,најавила да ће око 15 милијарди динара датих углавном јавним предузећима бити отписано.

Да ли ће неко одговарати због тога што је државни новац давао онима за које је било јасно да га не могу или неће вратити, остаје да се види.

А на подужој листи корисника „неповратних” позајмицаод којих су неке и недоказиве налази се и готово цела одбрамбена индустрија Србије („Застава оружје Крагујевац”, Компанија „Слобода”, „Први партизан Ужице” и „Прва искра Барич”), многа предузећа именована само као „привреда Србије”, али и јасно означени Капитал банка, раковички „21. мај” и „Рекорд-Инвест”, Радио телевизија Србије…

Ако још негде постоји могућност позајмица које не морају да се врате и грађани Србије би радо да стану у ред.

Весна Јеличић