Ђорђевићеве мајсторије

Учити од најбољих је привилегија, а учити од идола је ексклузивитет. Имали су га чланови кадетске репрезентације Србије, а у улози демонстратора био је Александар Ђорђевић. Место, дворана Визуре у Земуну, повод, специјалистички камп за бекове и високе играче који организују Кошаркашки савез Србије и Удружење кошаркашких тренера. Овај редак и вредан кошаркашки хепенинг (на сличном нивоу одржан последњи пут 1978. на борском језеру), који је осмислио селектор Душан Ивковић, пратило је неколико стотина тренера млађих категорија, који су аплаузом испратили играчку легенду и колегу Ђорђевића. У другом делу програма са дугајлијама је радио Дејан Милојевић, непревазиђени мајстор игре „један на један“, а најављени су и Дејан Бодирога и Жељко Ребрача.

Још једеном смо били сведоци колико наша кошарка губи што асови нису у првим борбеним редовима, пре свега на терену јер ту могу највише да помогну. Каквом лакоћом и са колико жара је Ђорђевић објашњавао младим играчима техничке детаље, „цаке“ које су на њега пренели претходници, од Ћосића до Славнића.

– Драго ми је што сам у прилици да момцима пренесем бар делић играчког и тренерског исксутва. Ово је добар, али не и једини начин да се нешто у кошарци каже, али асови би требало да се фокусирају више на играче него на тренере, како на терену тако и ван њега. У кошарци се често мењају правила и много још чега, али суштина игре не. Не само на терену него и причном, младим играчима можемо много тога да кажемо о битним факторима успеха, амбицијама, мотивацији, жељама, о томе шта нас је довело до неких позиција и где су „пречице“ – истакао је Ђорђевић.

Иако су му нуђене многе функције, од председника Олимпијског комитета до водећих позиција у кошаркашкој организацији, Ђорђевић још увек не види себе у некој озбиљнијој спортској причи у Србији, бар не за јавност. Оставио је утисак да се нешто „иза брда ваља“...

– Не волим да причам хипотетички. Једноставно, још није тренутак и ситуација за акцију. Идеје имам, али не бих о томе овом приликом – остао је загонетан легендарни кошаркаш.

Наши најбољи кадети, које догодине очекује Светско првенство у Немачкој, с будном пажњом слушали су сваку Салетову реч, упијали, а затим и покушавали да понове његове покрете. Иако су два сата премало за суд, Ђорђевић се похвално изразио о њиховом потенцијалу, али се није устручавао да укаже на недостатке.

– Док не видиш каква је конкуренција не знаш колико си добар или лош. У игри „пет на нула“ сви смо супер, али то није довољно. Има талентованих момака као и увек, али моја порука је да више раде на техничким детаљима и исправљању недостатака. Не постоји савршен играч, током читаве каријере свако носи и своје мане, али многе могу да се отклоне, пре свега када је техника у питању. Кошарка и јесте спорт број један јер има много правила и захтева које мораш да научиш и поштујеш. Она се игра и рукама и ногама, телом, а највише главом, а добра техника је корак који води ка врху – нагласио је Саша Ђорђевић.

М. Стојаковић