Почиње правна битка за Косово

У Међународном суду правде у Хагу сутра почиње процес који је иницирала Србија и у току кога би највиша судска инстанца у свету требало да се изјасни о томе да ли је проглашење независности Косова у складу са међународним правом. Београд је уверен да су сви правни аргументи на његовој страни и да у том смислу не треба да брине. Проблем би, међутим, могао да настане уколико се питање независности Косова пребаци на политички терен на чему ће инсистирати Приштина и оне земље које су признале независност Косова, а међу њима и неке од највећих светских сила попут Сједињених Америчких Држава, Француске и Велике Британије које ће се такође појавити пред судијама у току деветодневне јавне расправе. Према сазнањима „Политике”, осим позивања на наводне злочине које су српске власти починиле према косовским Албанцима, у поднесцима које су суду доставиле земље које подржавају независност Косова као аргумент, између осталог, наводи се и то да је Косово већ постало држава и да је стога то неповратно стање.

Иако је Међународни суд правде судска инстанца са највећим ауторитетом стручњаци за међународне односе не искључују могућност евентуалних политичких притисака на судије. Тим пре што су за исход процеса заинтересоване две суперсиле –САД и Русија. Њихово појављивање у истом судском процесу представља преседан у историји суда дугој 54 године.

Од бивших југо-република у дебати ће учествовати једино Хрватска која ће износити аргументе у прилог независности Косова. Словенија је поднела писмени поднесак, али се није пријавила за усмено образложење. Појављивање Хрватске у процесу, према оцени медија у овој земљи, могло би даље да заоштри односе са Београдом, а у Загребу су већ спремни на такав расплет. Уосталом, побољшање односа није реално очекивати ни због чињенице да ће се следеће године Србија и Хрватска поново наћи на супротним странама пред овим судом у просецу који је за наводни геноцид Хрватска покренула против Србије.

Сутра, првог дана расправе, суду ће се обратити чланови правног тима Србије и адвокати које је ангажовала Приштина. Они ће имати на располагању по три сата. Остале земље ће имати по 45 минута времена да изложе своје аргументе, а занимљиво је да ће истог дана, 8. децембра своје ставове сучелити САД и Русија.

Ј. Церовина

--------------------------------------------------

Став суда не обавезује, али има велики ауторитет

Одлука судија имаће велики утицај на будуће политичке потезе, оценио професор Тибор Варади

Одлука Међународног суда правде да једнострана декларација о независности КиМ није у сагласности с међународним правом, приморала би Приштину да преговара о новом решењу с Београдом, оценио је јуче холандски стручњак за међународно право Андре де Хог. Насупрот томе, одлука МСП у корист привремених покрајинских институција, могла би да подстакне неке државе да убрзано признају независност Косова, навео је де Хог, предавач међународног права на Универзитету у Гронингену, пренео је Танјуг.

Такође, стручњак за међународно право на универзитету у Кембриџу, Марк Велер, сматра да би МСП „направио огроман преседан”, уколико би закључио да су косметски Албанци заиста имали право да прогласе независност, пренео је лондонски часопис „Економист”.

А како је у интервјуу Танјугу рекао професор међународног права Тибор Варади, став МСП о сагласности једностраног проглашења независности Косова с међународним правом, који се може очекивати до лета идуће године, имаће неспорну правну и моралну тежину, али и велики утицај на будуће политичке потезе.

„Уколико саветодавно мишљење МСП буде ишло у прилог Србији, она ће добити подршку међународног права за тврдње да је једнострано проглашење Косова било нелегално, што би био велики добитак и у политичком смислу”, истакао је он.

Саветодавно мишљење суда нема обавезујуће дејство, али има неспорну правну и моралну тежину, указао је Варади и подсетио на „жестоко лобирање када су Уједињене нације одлучивале да ли ће то питање да поставе Међународном суду правде”.

„Иако не обавезује, мишљење МСП има врло велики ауторитет и снагу, тим пре што се и земље које су признале независност Косова, као и оне које то нису, позивају на међународно право”, навео је Варади. Он је објаснио да је овај поступак отворен за све чланице УН, пошто није покренут по тужби Србије, већ на захтев Генералне скупштине УН. Варади је указао да се никада није десило да су све чланице УН учествовале у некој расправи и оценио да је број држава који се пријавио за расправу, њих 30, врло велики. За 62 године постојања, Међународни суд правде је 25 пута позиван да изнесе „саветодавно мишљење” о неком питању. За разлику од опције подношења тужби против држава које су признале Косово као независну државу, што би значило да суд треба да одлучи да ли је нечије признање у реду, овде је питање које је постављено суду много директније: „Да ли је самопроглашавање независности у складу с међународним правом”.

У недавном сусрету с новинарима, председник МСП Хисаши Овада оценио је да је „нормално” да одлуку суда „прихвати” Генерална скупштина УН, која је и затражила мишљење. Да ли ће Генерална скупштина затим по том мишљењу и поступити – зависи од ње, а исто важи и за државе чланице, рекао је јапански судија.

М. Албуновић