С чипом у мозгу по Интернету

За десетак година мислима ћете окретати бројеве на мобилном телефону, бирати станице на телевизору и прегледати датотеке у својем рачунару!

Уколико сте помислили да је то изрекао неки футуролог или занесењак, нисте у праву. Предвиђање стиже из „Интела”, чији истраживачи најављују: мождани таласи истиснуће тастатуре и мишеве до 2020. године.

У истраживачкој лабораторији највеће компаније за израду микропроцесора, са седиштем у Питсбургу (САД), увелико се смишља и домишља како да се читају и искористе мождани таласи за управљање поменутим електронским справама. Упрегнуће их, једноставно, преко сензора које ће уметати у свачију главу.

Научници су брже-боље истрчали са утехом да би предупредили ма чији сасвим оправдани страху од злонамерног праћења. Будућа свакодневица, наиме, нимало не подсећа на призоре из научнофантастичних филмова у којима јунаке даноноћно надзире некакав „велики брат”. Дотичне плочице-уметке никоме неће убацити, уколико се томе противи: слободна воља је једино меродавна за подвргавање таквом захвату.

Ендру Чијен, потпредседним за истраживање и директор за будуће технологије у „Интелу”, сматра да је човек веома прилагодљиво биће. „Да сте људима пре двадесетак година рекли да ће свуда са собом теглити рачунаре, вероватно би вам рекли да то никако не желе. А данас их не испуштају из руку”, наглашава он.

Захвату уметања чипова у главу претходиће бројна преиспитивања, иако он сам по себи није опасан. Неколико деценија већ појединцима уграђују сваковрсне имплантате, почев од чувених „појачивача срчаних откуцаја” (пејсмејкери).

Други „Интелеов” истраживач, Дин Померло, предсказује да ће нам ускоро дојадити да зависимо од свакојаких интерфејса (којима се повезујемо за електронске направе) и да их у журби тражимо претурајући по властитим џеповима или торбицама. Чак ће нам досадити и да све то радимо прстима, па ћемо радије определити да својим мислима крстаримо непрегледним световима Интернета.

Увелико се спроводи веома важан програм читања можданих збивања, у којем учествују и истраживачи два универзитета – Карнеги Мелоуна и Питсбурга. У ту сврху испомажу се савременим снимачима главе, уређајима за тзв. функционално магнетно сликање (fMRI), који им дочаравају повећање или смањење протока крви када се изговори макоја реч или замисли некаква слика. А то би требало да открије да постоје исти обрасци за сродне мисли, што је људима иначе својствено. Да поткрепимо примером: када двојица пивопија помисле на пиво и чују дотичну именицу (или пренушање), у оба мозга требало би да се догоди слично узнемирење.

Дин Померло истиче да су веома близу усађивању под кожу главе осетљивих технолошких справица којима ће се барати компјутерима. Следећи корак биће, свакако, уметање још ситнијих у сам мозак.

Пре две године амерички и јапански научници разгласили су да су натерали мајмуна да својим можданим таласима покреће човеколиког робота. Мигуел Николесис, професор неуробиологије на Дјук универзитету, предводник поменутог подухвата, изјавио је тада да ће то помоћи одузетима да поново проходају. А нешто раније на Универзитету Аризона објавили су да су успешно испробали робота којег су усмеравали мождани таласи и очи мољца!

Уколико се оствари веродостојно распознавање нарочитих речи, моћи ћемо мислима да куцамо текст. У главама ћемо састављати слова или речи које ће се приказивати на екрану или откуцавати на штампачу.