Иванић: Тихићев удар на Дејтон

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Подносећи захтев Уставном суду Босне и Херцеговине да преиспита уставност члана 9. Изборног закона БиХ и члана 76. пословника Представничког дома парламентарне скупштине БиХ, лидер Странке демократске акције Сулејман Тихић ударио је на темеље дејтонске БиХ. Ово је нашем листу изјавио председник Партије демократског прогреса Младен Иванић.

У захтеву Уставном суду, Тихић је навео да се ентитетско гласање претворило у етничко и да се крши одредба о заступљености народа у органима према попису из 1991. године. Он је нагласио да су само двојица од 14 посланика из Републике Српске у Представничком дому Бошњаци, да је 12 Срба и ниједан Хрват. Од 28 посланика из Федерације БиХ, 20 су Бошњаци, седморица Хрвати и један Србин. Према Тихићевом мишљењу, овакав састав није у складу са одлуком да сви народи у органима власти буду заступљени према попису из 1991. године.

„Уставом БиХ прописано је да се две трећине од 42 посланика у Представничком дому бирају на територији Федерације БиХ, а једна на подручју Републике Српске. Уставне одредбе не прописују колико се у ентитетима бира Срба, Бошњака и Хрвата. Мој утисак је да Тихић жели да преко Уставног суда издејствује укидање принципа ентитетског гласања. Када ово кажем, имам на уму чињеницу да су до сада на осетљивим питањима, као што је конститутивност народа, бошњачке и међународне судије редовно прегласавале колеге српске и хрватске националности”, објаснио је Иванић.

(/slika2)Наш саговорник је подсетио да је Уставом БиХ одређено да су одлуке Представничког дома правоваљане само под условом да за њих гласају најмање по две трећине посланика из оба ентитета. „Овај принцип омогућава Републици Српској и Федерацији БиХ да штите своје интересе. Покушавајући да сруши принцип ентитетског гласања, Тихић настоји да постигне основни бошњачки, да не кажем ратни, политички циљ – да о свим питањима у БиХ кључни буде глас бошњачког народа. Због тога је његова иницијатива врло опасна и БиХ би, ако његов захтев усвоји Уставни суд, могла да доживи праву политички катастрофу”, нагласио је Иванић.

„Имамо помало апсурдну ситуацију. Бошњачки лидери у овом и другим случајевима захтевају пуну примену националне заступљености и то по попису из 1991. године. С друге стране, они не желе да се у БиХ обави попис становништва на којем би се грађани изјаснили о националној, верској и језичкој припадности. Бошњаци неће да се одрекну повластица које им даје попис од пре 18 година, јер се, у међувремену, национална структура у Републици Српској и Федерацији БиХ драстично изменила, односно оба ентитета су се национално хомогенизовала”, рекао је председник СДС Младен Босић нашем листу.