Веровао сам да се сида дешава другима

„Први децембар новог миленијума је дан који је у потпуности променио мој живот. Заједно са хиљаду Суботичана одазвао сам се позиву лекара да се тестирам на ХИВ и нисам ни размишљао о могућности да добијем позитиван резултат. Нисам припадао ниједној ризичној категорији, иако сам се, пребирајући по интимним успоменама, сетио да сам у раној младости имао неколико ризичних контаката са особама које су могле бити носиоци вируса, али – свако од нас верује да се сида увек дешава „неком другом“.

И данас ми је у сећању моменат када сам на белом листу папира поред свог имена угледао свој ХИВ статус. Био сам потпуно шокиран. Међутим, ниједног момента нисам имао дилему да ли да то страшно сазнање поделим са најближим особама. Рекао сам истину особи са којом сам био у интимној вези, она је одмах отишла на тестирање и, на сву срећу, била – негативна. Заједно смо прошли кроз многе тешке животне ситуације и искушења и остали смо у емотивној вези. Имао сам срећу да ме ни породица ни пријатељи нису одбацили када сам им саопштио свој ХИВ статус, али мој пример није типичан пример особе која је своју тајну поделила са другима”, прича Борис Ковачић (42), оснивач невладине организације „Став плус“ из Суботице која већ две године помаже оболелима од сиде.

Када из албума својих успомена извлачи најмучнију слику сећања, онда каже да је њу приредила колегиница са којом је на послу делио исту собу и која је запретила да ће дати отказ ако Борис не оде са посла. Он се присећа и неких седељки на којима су особама за које се сумњало да су ХИВ позитивне домаћини пиће сипали у пластичне чаше… Међутим, још не може да се „навикне” на чињеницу да је степен дискриминације веома висок код здравствених радника и да су га „бели мантили“ неретко шокирали својим реакцијама…

„Ја сам био здравствени радник у једној медицинској установи у Суботици, али је моје признање о ХИВ статусу на послу створило веома непријатељску атмосферу, која је утицала на моју одлуку да се превремено пензионишем и одем из радног колектива. Нажалост, најчешћа реакција околине јесте одбацивање људи – без обзира да ли су они деца, брачни или емотивни партнери, колеге, пријатељи... Из страха од одбацивања и осуде средине, мој најбољи друг тајну о свом ХИВ статусу понео је у гроб – тек након његове смрти откривена је истина о његовој заражености овим вирусом. У годинама након мог пензионисања пролазио сам кроз мучне епизоде депресије из које сам се извукао када сам основао невладину организацију и смисао свог живота сада проналазим у помагању другима, закључује Борис Ковачић који подсећа да ХИВ нема ни расне, ни полне, ни верске „предрасуде“ – подједнако напада све особе и свако ко се ризично понаша доводи себе у опасност да се зарази овим вирусом.

Борис Ковачић је једна од 1.382 особе које, према званичној статистици Института за јавно здравље Србије, живи са ХИВ-ом у нашој земљи и која је овај вирус открила случајно. Епидемиолози упозоравају да једна од десет особа на свету зна свој ХИВ статус, а епитет подмуклости овај вирус дугује чињеници да практично до појаве саме болести не даје готово никакве симптоме.

К. Ђорђевић

-------------------------------------------------------

У Србији до сада 962 смртна случаја

„Слоган под којим Србија ове године обележава Светски дан борбе против сиде гласи „Повежи се сигурно. Заштити љубав. Користи кондом“, а овај слоган је изабран због тога што епидемиолошки графикони сведоче да је доминантан начин преношења ХИВ-а у последњој деценији – сексуални чин. У нашој земљи је од 1985. године до 20. новембра ове године регистровано 2.414 ХИВ позитивних особа, од којих су 1.472 особе оболеле, а 962 умрле од сиде“, истакао је министар здравља, професор др Томица Милосављевић, на јучерашњој конференцији за новинаре. Он је том приликом подсетио да је за пројекте борбе против сиде наша земља добила 20 милиона евра од Глобалног фонда за сиду, туберкулозу и маларију.