Прелазни споразум пред деблокадом

Од нашег сталног дописника
Брисел, Београд – Прелазни споразум са Србијом могао би бити одмрзнут на редовном заседању Савета министара ЕУ које се одржава идућег понедељка и уторка, рекли су за „Политику” дипломатски извори у Бриселу и Београду. 

Према наводима тих извора, извештај о сарадњи Србије са Хашким трибуналом, који ће главни тужилац Трибунала у Хагу Серж Брамерц представити 3. децембра Савету безбедности УН, биће повољан, што треба да омогући Холандији да одступи од изричитог става да је за примену споразума неопходно закључити сарадњу.

„Постоји нада да ће се после нових сигнала из холандског парламента и у случају повољног извештаја Брамерца, шеф холандске дипломатије Максим Ферхаген ипак приклонити колегама из остатка ЕУ и гласати за примену Прелазног споразума са Србијом. Преостаје да Брамерцов извештај буде озваничен, али и да се пронађе модел за почетак ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању”, наводи наш извор.

Недвосмислено оптимистични у погледу брзог наставка евроинтеграција Србије били су и високи званичници ЕУ Хавијер Солана, високи представник ЕУ за спољну политику, и Оли Рен, комесар за проширење, који су током сусрета са председником Србије Борисом Тадићем у понедељак нагласили да се ускоро треба надати новим добрим вестима. 

У Министарству иностраних послова, влади и Председништву Србије нису желели да коментаришу наводе о могућем одмрзавању Прелазног споразума наглашавајући да Србија наставља интензивно да ради на што бржем укључивању у европске интеграције.

ССП и Прелазни споразум потписани су истовремено априла прошле године у Луксембургу, а њихова ратификација и примена условљене су пуном сарадњом Београда са трибуналом.

После неколико месеци када су српске власти ухапсиле и изручиле у Хаг Радована Караџића, већина држава ЕУ заложила се да Прелазни споразум са Србијом буде активиран.

Због противљења Холандије, која се позивала на примедбе из Брамерцових претходних извештаја, споразуми су до данас ван снаге.

У међувремену, шефови дипломатија преосталих држава ЕУ више пута неуспешно су покушавали да постигну договор са Ферхагеном и активирају споразум.

ССП је свеобухватан споразум који ЕУ и све њене чланице понаособ потписују са земљама које теже чланству у ЕУ.

Њиме се дефинишу сарадња и обавезе на пољу политике, економије, трговине, људских права и реформи.

Прелазни споразум је део ССП-а који се односи на трговину због чега се назива и трговински. Прелазни споразум по правилу ступа на снагу неколико недеља после потписивања, док ратификација ССП-а у свим државама потписницама обично траје више од годину дана.

Ваљана примена Прелазног споразума обезбеђује изгледе за статус кандидата, па је уобичајено да неколико месеци после потписивања и уз позитивну оцену Европске комисије о примени, државе подносе захтев за кандидатуру.

После окончања процеса ратификације ССП-а у свим државама потписницама, и по одобравању кандидатуре, државе које теже пуноправном чланству у ЕУ добијају статус кандидата и датум за отварање приступних преговора.

Србија већ 10 месеци једнострано примењује Прелазни споразум, према препоруци комесара Рена, а ЕУ је неколико пута јесенас на различитим нивоима и у званичним извештајима веома похвално истицала да Београд тиме показује несумњиву посвећеност евроинтеграцијама.

Рен је већ рекао да би се ова примена морала уважити као званична без обзира на то што је једнострана.

Према последњим незваничним информацијама Холандија је спремна да разговара о почетку примене Прелазног споразума, али не и о почетку ратификације ССП-а, за шта ће по свему судећи бити неопходно да Ратко Младић буде изручен.