Живот негира статистички добар положај Срба

Од нашег сталног дописника
Подгорица – Ако би се кроз проценат запослености у државним органима и органима локалне управе у Црној Гори процењивао број Срба онда их има незнатно, иако их је према попису из 2003. године било 32 одсто. Недавни пробни попис говори да их у Црној Гори живи чак више од тог процента, што наводи на размишљање да Срби нису радо виђени у владиним министарствима, правосуђу, школству, здравству… Нема их ни на једном руководећем месту, а податак да је у министарствима од 712 запослених само 37 Срба, довољно говори какав је однос власти према овом народу.

На основу резултата истраживања заштитника људских права у Црној Гори Шефка Црновршанина дошло се до сазнања да поједини државни органи и поједини органи локалних управа недоследно тумаче и спроводе међународне обавезе. Истовремено, како тврде из канцеларије заштитника грађана, поједини државни органи, као ни десет општина, нису доставили тражене податке.

„Без националне равноправности у мултиетничким друштвима, као што је Црна Гора, нема ни грађанске, ни људске једнакости, ни демократије ни правне државе... Напротив, ако се мањинска права игноришу или негирају у правној, политичкој, економској и културној пракси онда ће увек тријумфовати монопол и привилегија етничке већине. А то ствара нездраву климу и напетост, и врло лако озбиљне конфликте у интеретничким односима”, наводи се у извештају заштитника грађана.

Да је статус Срба у Црној Гори незавидан сведоче и статистички показатељи о њиховој запослености у државним органима. Примера ради, у Министарству за заштиту људских и мањинских права од осам запослених пет је Албанца и три Бошњака. Припадници осталих народа ће причекати испред врата овог министарства, које предводи Ферхат Диноша, од кога су управо оставку затражили представници пет мањинских савета у Црној Гори.

Према подацима до којих је дошла „Политика”, у Министарству културе од 40 запослених, 33 су Црногорци и четворо је Срба. У Министарству одбране је 201 запослен: 171 Црногорац, девет Срба, пет Бошњака, по један Албанац, Хрват и Македонац и два Југословена. У Војсци Црне Горе запослених је 2.169. Међу њима Црногораца је 1.357, Срба 638, Муслимана девет, четири Албанца, 22 Хрвата, десет Македонаца, два Словенца, три Мађара, један Влах, 57 Југословена, четири Словака и један Русин.

У Министарству просвете и науке од 69 запослених је 54 Црногорца, шест Срба, два Бошњака, по један Хрват, Муслиман и Босанац. Само дванаест Срба ради у Министарству здравља где је запослених 207, док је у Министарству туризма 86 Црногораца, шест Срба, два Албанца и два Муслимана, укупно – 96 запослених.

Државни секретар у Министарству за дијаспору Србије Миодраг Јакшић недавно је изјавио да је у Црној Гори од свих земаља региона најболније „српско питање” и да не постоји ни минимум уставних и статусних права за Србе у култури, информисању, просвети и вероисповести.

Председник Владе Црне Горе Мило Ђукановић за „Политику” недавно је казао да су оптужбе на рачун дискриминаторског односа према Србима „политичка спекулација”, која нема везе са положајем Срба у Црној Гори.

„Нема потребе, убеђен сам, да данас било ко са стране води бригу о Србима или о припадницима било ког другог народа у Црној Гори. Зар управо такав патернализам недавно није донео највише недаћа онима о којима су бринули њихови очеви нација. И Србима у Босни, Хрватској, наравно. Црна Гора је, понављам, грађанска држава, сигурна државна кућа свих њених грађана, значи и Срба који живе у Црној Гори”, казао је Ђукановић.

Српски национални савет, након прошлогодишњег формирања, једини је механизам помоћу којег Срби могу уставноправним средствима заштитити свој идентитет у Црној Гори.

„Срби у Црној Гори су обесправљени јер су годинама медијски сатанизовани, на силу им је уведен црногорски језик у васпитно-образовне институције, професоре српског језика из учионица избацивали су на улице и њихову децу остављали без хлеба, скрнавили и отимали храмове Српске православне цркве, одузели статус конститутивног народа, црногорчили српску културну баштину, механизмима егзистенцијалне уцене и државне присиле утеривали црногорски национални идентитет, једном речју над нама вршили асимилацију”, казао је за „Политику” председник Српског националног савета, Момчило Вуксановић.

НовицаЂурић

--------------------------------------------

Попис из 2003. године

Према попису из 2003. године, Црногораца је 43,16 одсто, Срба 31,99, Бошњака 7,76, Албанаца 5,02, Муслимана 3,97, Хрвата 1,09, Македонаца 0,13, Рома 0,41, Словенаца 0,06, осталих је 2,02, а неопредељених 4,33 одсто.

-------------------------------------------

Андријевица редак изузетак

У органима локалне управе у Андријевици је 28 запослених и сви су Срби. На територији суседног Плава од 1.390 запослених, 8,63 одсто је Црногораца, 5,03 одсто Срба, 39,42 одсто Бошњака, 10,07 одсто Албанаца и 2,51 одсто Муслимана.