НАТО подржао Обамин план

Од нашег сталног дописника
Брисел, 2. децембра – Андерс Фог Расмусен, генерални секретар НАТО-а, поручио је данас из седишта алијансе у Бриселу земљама чланицама да је потребно учинити суштински више у доприносу борби против Ал Каиде и талибана у Авганистану. После најаве америчког председника Барака Обаме да ће у Авганистан послати још 30.000 војника, Расмусен је уочи дводневног министарског заседања НАТО-а, које почиње сутра, казао да ће „остале земље допринети са не мање од 5.000 људи, а вероватно још коју хиљаду преко тога током 2010. године”.

Он је истакао да је у Авганистану већ распоређено 38.000 неамеричких војника и додао да ће трупе тамо остати колико буде потребно. „Јасно је шта се догађа у Авганистану, и то је претња за наше грађане. Нестабилност у Авганистану значи и несигурност за све нас. Авганистан није само амерички рат”, објаснио је генерални секретар северноатлантске војне алијансе.

У реаговању на Обамину оцену да ће мисија у Авганистану искушати кредибилитет НАТО-а, Расмусен је рекао да организација сада мора „да покаже да мултилатерализам даје резултате”. Тачан број војника који ће бити распоређени идуће године вероватно ће бити познат крајем јануара после конференције НАТО-а у Лондону.

Генерални секретар истакао је да се трупе неће повући пре него што њихова мисија постигне циљ, а то ће, како је рекао, бити када Авганистанци буду у стању да поведу земљу и обезбеде јој сигурност.

Државни секретар САД Хилари Клинтон најавила је долазак у петак на други дан заседања, када ће се разговорима придружити и земље које нису чланице алијансе, али имају војнике у Авганистану. Најављен је и долазак шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова. У кабинету Клинтонове наглашено је да је у Бриселу очекује веома важан координативни састанак.

Први неформалан али конкретан одговор у виду понуде у додатним трупама стигао је из Пољске која најављује да ће у Авганистан током 2010. године упутити још 600 војника, поред постојећих 2.000. Расмусен је позвао Финску која има 100 људи у Авганистану да ангажује још војске идуће године, док је шеф финске дипломатије Александар Стуб одговорио да ће Хелсинки размотрити то питање током идуће недеље. Поред Пољака намеру да пошаљу још војника показали су Велика Британија, Словачка, Турска, Грузија, Јужна Кореја и Црна Гора.

Русија није остала по страни поводом најновије иницијативе НАТО-а о повећању бројног стања у Авганистану. Само један час пре него што је Обама у војној бази у Вест Поинту саопштио да ће САД послати нове трупе, огласио се амбасадор Русије у НАТО-у Димитриј Рогозин који је изразио незадовољство због „неспремности НАТО-а” да преговара о предлогу Москве за безбедност Европе. Он је оптужио неке од 28 држава чланица алијансе за блокаду разговора о новом систему сигурности који предлаже Москва.

„Не можемо бити флексибилни према ширењу наше сарадње на Авганистан, када неке земље НАТО-а не могу да покажу чак ни најосновније попут партнерских односа”, казао је Рогозин.

В. Јокановић

------------------------------------------------

Црна Гора на путу ка чланству

Брисел, 2. децембра – Генерални секретар НАТО-а најавио је да ће министри одбране и дипломатије чланица алијансе током састанака у Бриселу 3. и 4. децембра поред Авганистана дискутовати о будућим чланицама и у том контексту поменуо Црну Гору и Босну и Херцеговину. Док је у вези са БиХ све још неизвесно због тамошње политичке ситуације, Црна Гора би, како незванично сазнајемо, требало сутра да добије акциони план за учлањење у НАТО.

Према такозваној мапи пута за учлањење, Црној Гори ће вероватно бити потребно око две године да обави предвиђене реформе и да се припреми за чланство. Када ће БиХ добити акциони план за учлањење понајвише ће зависити од политичке воље, како у Бриселу, тако и у Сарајеву и Бањалуци. Још један сусед Србије – Македонија чека пред вратима алијансе, али што се званичног Скопља тиче ствар је јасна – када реши спор око назива земље са Грчком постаће чланица.

В. Ј.