Никад нисмо преварили купце

Иван Глуваковић има 21 годину, диплому Машинско-техничке школе из Шапца, три године радног стажа, радно место за модерном ЦНЦ машином и плату од 28.408 динара. Пре три године овај момак дошао је са десетак другова у Фабрику металне амбалаже „Галеб групе“ на праксу са титулом победника на школском такмичењу. Неки су касније отишли на студије, некима се није свидело да раде у производњи, а тројица-четворица су остали у фабрици и сада зарађују и по 36.000 динара. Иван Глуваковић и осталих 800 запослених у „Галеб групи“ праве годишњи бруто приход у износу преко 100.000 евра по раднику. План је да идуће године праве 140.000 евра, а циљ је да 2014. године буде 200.000 хиљада евра бруто прихода по раднику.

Кад је пре седам година власник „Галеб групе” Радослав Веселиновић приватизовао „Металопластику“, плата је била испод 50 марака, сада је у Фабрици металне амбалаже преко 300 евра, тада је прерађивано 800 тона метала а данас се производи преко 8.000 тона, тада је радило 500 радника, сада 122. Сада 40 одсто производње иде у извоз, наредне године биће 60 одсто и то је производ (лименке, тубе, аеросол боце, крунски и навојни затварачи) који је конкурентан на европском тржишту.

Веселиновић и његов „Галеб“ средином новембра постали су власници националне награде за пословну изврсност конципиране по критеријумима Европске награде за квалитет. На питање како се постаје пословно изврстан, односно конкурентан на тржишту, председник компаније „Галеб група“ Радослав Веселиновић одговара поређењем:

– Кад сам купио „Металопластику“, затварач за флаше продаван је по 14 марака за комад, што би по данашњим ценама било седам евра.Купци су га често враћали због лошег квалитета и фирма је имала губитак. Данас га ми продајемо за четири евра, а цена репроматеријала скочила је 50 одсто. Да бисмо постали конкурентни, морали смо да уштедимо репроматеријал, време, енергију, радну снагу, логистику. Да бисмо све то уштедели, морали смо да купимо и инсталирамо најсавременију опрему. Сада продајемо затварач за четири евра и имамо профит. Сваке године реструктурисања од 2002. до 2005. године правили смо по милион евра губитка, да бисмо тек од 2006. правили милион евра добитка.

Осим „Металопластике“, у процесу приватизације „Галеб група“ је купилајош неколико предузећа из стечаја, на аукцијама или тендерима. Купљена је фабрика металне амбалаже „Лим продукт“ из Новог Сада код које је задржана и повећана производња. Затим Фабрика сигналних уређаја из Београда, која је имала 26 неисплаћених плата, велика дуговања за порезе и доприносе, више од 150 судских спорова, растурену производњу, а бивши радници правили су сигналне уређаје по гаражама. Данас је та фабрика вратила комплетну производњу, има нове програме (аутоматски пружни прелази, аутоматско управљање железничким станицама) и развија се због Коридора 10. И већ је партнер „Сименсу”, „Алстому”, „Талесу”...

Купљена је потом Фабрика телекомуникација „Џи-Ти”, где је укупан приход подигнут три пута, па Фабрика сигналних уређаја „Сигма“ из Суботице, фабрика „Зимпа“ из Уба, где је инвестирано 2,5 милиона евра у опрему и комплетну организацију. Та фабрика данас има комплетно нову опрему са најмодернијим ЦНЦ машинама. „Сва предузећа била су девастирана и у лошем стању. Имао сам мало пара и нисам могао ни да купујем боља предузећа“, каже Веселиновић. Користећи искуства „Галеба“, Веселиновић је стандарде своје приватне фирме преносио на приватизована друштвена предузећа:

– Увек сам ишао и гледао шта се дешава у свету и трудио се да то применим у својој компанији. Мој слоган је „’Галеб’ је партнер најбољима“. И од њих сам учио и примењивао. Ако желите да поштујете рокове, да држите максималан квалитет и трудите се да стално буде још бољи, онда је то пословна изврсност. Никад нисмо наплатили нашем купцу нешто што му није одговарало. Примењујемо најсавременије технологије у производњи и најсавременију едукацију. Имамо људе који знају да препознају шта треба једној компанији, а затим имамо и технику за то, имамо информациону технологију и друге алате који су нам потребни да то испрати и сагледа. Наших 350 рачунара везано је онлајн на сервер 24 часа, имамо најбоља „Мајкрософтова“ пословна решења. И за све то потрошили смо милион евра. Без тога не може да се ради и иде даље. У сваком моменту имамо информације о нашем купцу, о тржишту, у ком је статусу радни налог за одређени производ, који га радник производи, шта је плаћено, где се касни с наплатом... То је комплетна база економских, финансијских, производних и организационих података. А информациона технологија нам доста помаже да предвиђамо пословање. У добром делу компанија већ имамо петогодишње планове, али нам је циљ да до половине 2010. имамо у свим компанијама такве планове.

Ко Вас тера да дижете лествицу тако високо?

Па да тако не радимо, не бисмо постојали као фирма. Конкуренција би нас истерала са тржишта. Нама је послодавац наш купац и ми се трудимо да га задовољимо. Он нам стално диже лествицу. У жељи да опстанемо, сада смо једна од најмодернијих и највећих фабрика на Балкану. Ми смо лидер на Балкану и једна од десет најбољих фабрика у Европи. Држимо преко 80 одсто тржишта Србије, план нам је да заузмемо 70 одсто регионалног тржишта, извозимо у Италију, Бугарску, Русију, Албанију, Аустралију, Шкотску... Наш производ по цени и квалитету може у свет без проблема. Сва предузећа, осим „Заваривача“ изВрања које смо купили ове године, диглисмо на ноге, сва позитивно послују, а имамо и позитивне оцене Агенције за приватизацију.

„Заваривач“ је купљен на тендеру ове године. До сада су људи из „Галеба“ снимали стање и пронашли скривени губитак већи од 200 милиона динара, па је поново рађена ревизија пословања.

– Врло је тешка ситуација, имамо купопродајни уговор који нас обавезује према Агенцији за приватизацију и према радницима. Они нас доста ограничавају и сада водимо разговоре са синдикатом да направимо социјални програм. Доста смо инвестирали, водили људе на едукацију у Немачку да им покажемо како фирма са пет пута мање радника производи шест пута више.

Миша Бркић

Сутра: Синдикат води „Заваривач” у банкрот