Петарда је мала бомба – не играчка

Мала бомба, а не играчка, најкраћа је дефиниција смотуљака разних величина, боја и јачине праска. Јединственим и веома опасним ове „џепне” експлозивне направе чини то што се од пиротехничких средстава само оне активирају у руци, док друге имају макар фитиљ. Зато су међу трагичним последицама употребе петарди најчешће повреде шаке. У 70 одсто, од укупног броја повреда насталих коришћењем пиротехнике, пролазно или трајно, страдали су прсти руку. Опекотине лица, озледе очију, уста, носа, оштећења вида и слуха чине 30 одсто.

Када су то јуче сазнали, ђаци старијих разреда Основне школе „Бора Станковић” на Вождовцу замислили су се и запитали да ли су петарде заиста забавне као што су мислили. Дечаци су схватили да гласан прасак „бомбице” у близини другарица из школе, који девојчице обично уплаши, није прави начин да симпатијама покажу осећања.

А подизање свести школараца о штетности и последицама игре пиротехничким средствима јесте суштина пројекта „Лепше је без петарди – славимо безбедно” који је ове године поново почео предавањем у вождовачкој осмолетки. Програм су лане покренули и спровели Секретаријат за образовање и Београдски еколошки центар.

– Упитани зашто бацају петарде, 80 одсто ђака одговорило је да то ради из забаве. После предавања и приказивања филма са фотографијама повреда променили су мишљење о овој „игри”, и исто толико њих одлучило је да не употребљава пиротехничке направе – рекла је Драгица Моро, заменица градског секретара за образовање.

До краја децембра пројекат ће бити реализован у више од 50 престоничких осмолетки и обухватиће око 30.000 ученика од петог до осмог разреда.

– Постоји 21 врста петарди које у време празника препродавци нуде на улицама Београда. Зелене, жуте, црвене, мале и веће, такозване праскаве жабице или водоскоци, али све се оне продају нелегално и сумњивог су порекла и исправности. Купац не може да зна када су произведене и да ли им је истекао рок трајања, чиме се повећава ризик од повреда. Када се праве, експлозивна смеса мора да има одређен степен влажности јер влага одлаже прасак. Док стигну на наше тржиште, петарде се се углавном исуше, а тада пуцају чим се упале. Отуда силне повреде прстију шаке. Ако варнице досегну око, лако изазову трајно оштећење па и губитак вида. Уз то сагоревањем ослобађају селен у облику који је канцероген и угрожавају животну средину – објашњавао је основцима Стеван Бојанић, апсолвент Факултета за безбедност.

Опекотине четвртог степена: угљенисање ткива, костију, мишића, нерава, код којих је кожа бесповратно страдала у првој милисекунди праска, само су део нежељених ефеката „игре” с петардама. И „лече” се ампутацијом, као је нагласио.

Бојанић је појаснио и да бука изазвана праском достиже 120 децибела.

– Јачина звука који се ствара дисањем износи десет децибела. Киша пада најгласније 50. Бука при полетању млазњака досеже 120. То значи да на слух пуцање петарде утиче исто као и полетање „орла” или „галеба” са Војног аеродрома у Батајници. А бука јачине 190 децибела изазива смрт – научио је ђаке апсолвент Факултета за безбедност.

М. Симић

-----------------------------------------------------------

Употреба кажњива и кад је продаја легална

Бацање петарди је противно Закону о јавном реду и миру и „кошта” од 700 до 1.000 динара или од 30 до 60 дана затвора.

– Пиротехничка средства у специјалним радњама легално нуде трговци обучени за употребу и дистрибуцију ових направа. Морају се продавати уз декларацију, али не у близини васпитно-образовних установа, на зеленим и другим пијацама. Акција сузбијања нелегалне продаје петарди креће сваке године почетком децембра. Куповина, неовлашћена употреба и поседовање се кажњавају. Законом је предвиђено да родитељи сносе одговорност за поступке малолетне деце, а то важи и када бацају петарде – објаснио је Иван Цвијовић из одељења за јавни ред и мир полицијске управе Београда.