Прва аласка пијаца ниче у Земуну

На Земунској пијаци радници су јуче са пнеуматским чекићима „исцртавали” контуре три платоа на којима ће до краја године нићи прва аласка тржница у граду. Одмах поред њих у огромним ванглама пливало је мноштво шарана и сомова, које су аласи неколико сати раније извадили из Дунава. Привлачили су муштерије нудећи им бесплатно чишћење рибе, радовали се, кажу, што ће прави базени заменити пластичне вангле, али и сумњичаво вртели главом када се покрене прича о ценама закупнина у новом кутку. Прибојавање од поскупљења нису крили ни од Драгана Пушаре, директора ЈКП „Градске пијаце”, који је јуче обишао почетак радова у доњем делу земунске тржнице.

Како је нагласио, рибари који су годинама радили у неприхватљивим условима учествовали су у креирању како идејног тако и функционалног решења за будућу рибљу пијацу. Лепе вести није крио од њихових представника које је са новинарима повео на радни доручак где је најавио да ће после отварања рибарског кутка вредност закупа нових тезги остати непромењена.

– Даћемо земунским аласима боље услове рада, а цене нећемо мењати. Предност у добијању неког од 18 места у новом простору имаће 11 аласа који нам годинама плаћају пијачнину, али ће се са осталим кандидатима надметати на јавном конкурсу. Београд је познат по својим рекама, па је савремена пијаца са свежом речном рибом значајна за све грађане, али и госте престонице. Она ће осликавати дух града и очувати традиционалну и друштвену улогу тржница. Овај пројекат представља још једну потврду наше решености да унапредимо услове продаје и квалитет производа на пијацама –истакао је Пушара.

Нови простор задовољаваће, најављује, највише санитарне, хигијенске и функционалне светске стандарде. Планиран је за продају живе речне рибе, или оне из расхладних витрина и са ледених табли које ће бити постављене у централном делу простора. Објекти ће бити опремљени и ледоматима, а аласи ће добити и тезге за продају и филетирање рибе.

– Сав посао финансирају пијаце и, без инфраструктурних радова, потребно нам је 4,4 милиона динара. Ово је, међутим, само увод у реновирање дела тржнице које очекујемо наредне године – нагласио је Пушара.

Алас Симеон Ђокић каже да је идеја о прављењу рибље пијаце више него паметна и радује се што ће имати одређено место где послује, а не да га селе „тамо-овамо”. За 15 година колико нуди дунавски излов на овој тржници више пута су он и колеге тражили да им уреде простор за рад, да их не јури санитарна инспекција, али досад ништа није вредело.

– Верујемо новом управнику тржнице Неговану Миленковићу, фантастичан је, а откуд ми знамо какав нам је директор Драган Пушара. Свиђа нам се што нас је коначно погледао и уређује аласку пијацу, али нека схвати – да бисмо успели нешто да зарадимо мора нам одредити ниже закупнине. И ми онда треба да појефтинимо робу и послујемо по оној јеврејској: ниже цене и бржи обрт – каже стари дунавски вук.

У просеку заради 20 евра дневно, али има дана када се кући врати празног новчаника. Он је један од 11 аласа који плаћају тезгу целе године, док остали долазе повремено. Како би успели да улове рибу пре доласка на пијацу у седам ујутру, према речима његовог колеге Зорана Сарића, на реку се отисну још око три сата.

– На овој тржници 15 година „цепам бетон” и нисам задовољан условима у којима радим. Пред сваког Светог Николу нам дођу санитарни инспектори и покупе рибу. Немам ништа против плаћања пореза, бавио бих се и трговином морске рибе, идеја о прављењу аласке тржнице је одлична, само се питам колико ће онда закуп коштати. Само да не буде одједном на годину дана, те паре немамо, јер на паркинг и пијачнину дневно дамо 1.000 динара – жали се Сарић.

Директору Пушари који је приликом јучерашњег обиласка радова свратио до његове тезге алас Зоран Станковић је рекао да се традиција продаје рибе на Земунској пијаци негује око 200 година и да се она не сме нипошто уништити.

– Изградња савремене пијаце за продају рибе је у ствари приближавање Европи и њеним стандардима, драго ми је и да градске власти подржавају ову модернизацију у Земуну – додао је Станковић.

Д. Јокић