Зелена архитектура

Скупи увозни енергенти (течна горива и гас) и потреба за енергетском независношћу, усмеравају нас ка стратегији веће употребе обновљивих извора енергије. Енергетска самосталност једне земље очитава се у проценту коришћења обновљивих извора енергије (геотермалне воде, ветар, вода у хидроцентралама, биомаса, соларна енергија), у односу на количину енергената које увози (течна горива и гас). У развијеним европским државама, обновљиви извори енергије чине 10 – 12 одсто укупног енергетског биланса, код нас – само 1 проценат.

Еколошка свест обавезује да размишљамо о животу у складу са природом уз употребу технологија које не угрожавају планету. Ако се жели спас живота на Земљи, мора да се променим начин живота и начин градње. Неадекватан приступ градитељству, један је од најбитнијих доприноса глобалном загревању планете.

Прачовек је интуитивно градио у складу са природом. Технички и технолошки напредак цивилизације донео је пројектовање и градњу који исцрпљују фосилне енергенте, нагомилавају нерециклажне материјале, поспешују емисију штетних гасова и отуђују човека од природе. На пројектантима и инвеститорима је да осмисле, пројектују и граде „зелено”.

ШТА ЈЕ „ЗЕЛЕНА АРХИТЕКТУРА”?

„Зелена архитектура“ је назив за аритектуру која настаје и живи у складу са природном средином. Она поштује еколошке законитости, не нарушава их, црпи обновљиву енергију и уклапа се у природне токове као живи организам. То је

пројектовање и изградња са пуном свешћу о природи и окружењу и коришћење природних еко система као макро модела урбанистичког планирања. Зелена архитектура планира у складу са здравим начином становања (правилна орјентација објеката, издашна осунчаност просторија у којима се живи и ради, хумана густина становања у блоковима и насељима, обиље зеленила и рекреативних водених површина...) Она подразумева максималну употребу обновљивих и еколошки чистих извора енергије, конзервацију и рециркулације воде и енергије, употреба природних и рециклажних материјала при градњи, употреба штедљивих материјала (изолације, системи грејања), коришћење одрживих технологија (економски и еколошки), пројектовање у складу са природом и отварање ентеријера ка амбијенту, успостављање дијалога између објеката и архитектонског окружења са природом

Као резултат „зеленог пројектовања”, настала је „паметна кућа“. Са аспекта енергетске одрживости она користи најдоступније и обновљиве изворе енергије. Код нас би то биле геотермалне воде, енергија ветра и соларна енергија, акумулира и штеди енергију, интегрише и комбинује енергетске системе,

програмираним управљањем рационализује потрошњу, штеди воду, акумулира кишницу, рециркулише воду, контролише квалитет ваздуха у кући и ниво штетне емисије гасова из куће.

ИСТОРИЈА РАЗВОЈА ЕКО СВЕСТИ У АРХИТЕКТУРИ

Од савремених архитеката, пројектовање по принципу „дијалога са природом“, започели су Стеинер, Wright, Алто, Le Corbusier.

Свест о заустављању глобалног загревања планете штетном градњом, настала је у другој половини двадесетог века, о чему је донето више декларација (на конференцији Светске комисије Уједињених нација о животној средини 1986. и у Рио де Жанеиру 1992., Светска изложба Еxпо92 у Севиљи).

Данас архитекте пројектују по мери људи, али уз свест заштите планете од даљег загађења. УНЕСЦО, разна светски еколошки покрети и архитектонска удружења додељују годишње награде за „најзеленије”пројекте. Најбогатије земље граде најштедљивије зграде и насеља.

Неки реализовани „зелени” пројекти

Светски трговински центар у Бахраину је највећи, до данас реализовани објекат са самосталним обновљивим изворима енергије. Карактеришу га три ветрогенератора постављена на пасареле између две куле. Обла форма зграда убрзава струјање ваздуха, а соларни колектори прекривају више од половине фасада обе куле.

Објекат је интересантан и по архитектонским вредностима и употреби савремених штедљивих материјала.

Јавна гаража, Штудгарт, Немачка

(/slika2)Ово је доказ да се може пројектовати „зелено”чак и објекат који је по намени, најмање еколошки. Јавна геаража у центру Штудгарда, сва у стаклу са централним атријумом који обезбеђује природно проветравање. Унутрашњи врт богат је зеленилом које се протеже кроз све етаже, водоскоци, поточићи и базени стварају зелену и здраву микро климу унутар гараже.

На врху зграде је канцеларијски простор са погледом на околину – концепт који доказује бригу за „малог” службеника паркинг наплате.

ЗЕЛЕНИ КОМПЛЕКС,Сингапур
Пројектанти - Фостер и Партнерс

Тренутно се у Сингапуру гради будући највећ „зелени комплекс” пословно стамбених зграда. Објекти ће користити геотермалне воде за покретање топлотних пумпи, акомулираће и рециркулисати атмосверску воду, а фасаде це покривати соларни колектори. Положај и форма зграда подређени су максималном сакупљању сунчевих зрака. Истовремено таласи кровних покривача поспешују природно проветравање и сабирање атмосверске воде. Концепт устакљеног, богато озелењеног јавног простора, пружа могућност енергетске контроле зграде и смањење укупних трошкова у експлоатацији.

Бранка Бошњак,
дипл. инж. арх.