Извоз елитне културе

Недавно одржан фестивал под називом „Еката”, у природном амбијенту села Крњево, показао је да је „извоз” елитне културе из Београда и те како потребан и успео пројекат. Када кажемо елитне културе, то није оно пежоративно значење како се понекад учитава у овој речи, већ је то култура која није популистичка, то је она која се обраћа кругу људи који препознају квалитетне садржаје и посвећени су им.

Фестивал је одржан на лепом имању надомак села где је саграђена овална бетонска зграда у стилу брутализма са рестораном и зен баштом, а пар стотина метара ниже је амфитеатар од око 400 места, савршен простор за одржавање концерата и мањих позоришних представа. На улазу у имање доминира висока скулптура од теракоте уметника Марка Црнобрње.

Прошле године одржана је изложба Милана Блануше и концерт Амире Медуњанин, али ове манифестације нису имале карактер фестивала.

На овогодишњем, првом издању Еката фестивала приређена је изложба „Радомир Дамњановић Дамњан и Горгона: континуитет концептуалне праксе”, посвећена једном од најзначајнијих уметника послератне југословенске и европске уметности, уз контекстуални осврт на деловање загребачке уметничке групе Горгона. Након отварања изложбе, приређен је концерт Београдског џез оркестра.

Клавирски дуо Васил Хаџиманов и Бојан Зулфикарпашић наступио је следеће вече пред пуним амфитеатром. Двојица врхунских музичара , свирајући на два клавира приредили су нам изузетан доживљај под ведрим небом. Посетиоци су испратили и представу „Прах” у режији Вељка Мићуновића, у којој су играли Наташа Нинковић и Зоран Цвијановић.

Завршно вече крунисано је наступом певачке звезде, кантауторке Јасмин Леви.

И небо над Екатом је било мирољубиво, тек уз неколико капи кише једно вече.

О томе како се родила идеја за фестивал са оваквим концептом, разговарамо са Ненадом Тирнанићем, једним од оснивача и чланом Еката тима.

Пре свега, објаснио нам је да загонетна реч Еката на санскриту значи слога, јединство. „Идеја је била да окупимо и сложимо све што се налази на једном месту, да посетиоци који долазе све доживе на јединствен начин, да све буде подједнако битно. Хтели смо да све буде једна целина”, каже Ненад Тирнанић.

Почетна замисао била је заправо невезана за културу, наиме овај простор требало је да буде место за дестилерију и продају наше ракије, али та замисао није задовољавала почетне аспирације и стално је тињала тежња да се место оплемени неким другачијим садржајима.

„Нама је најважније да и на будућим фестивалима држимо висок програмски критеријум да не буду строго комерцијални садржаји. Није битно да ли ће бити 50, 100 или 400 посетилаца, важно је да имамо квалитетан садржај”, каже Ненад Тирнанић, наглашавајући да ће фестивал и даље бити спој уметности, театра и музике. Чак и ако се појави неко „комерцијално” име, биће занимљиво да представи нешто што излази из очекиваног оквира. На првом, управо одржаном фестивалу било је публике из Београда, али и из Крагујевца, Велике Плане, Смедерева.

Изложба „Дамњан и Горгона” је достојна музејске презентације, радови су позајмљени из Фондације Маринко Судац и концепт је заснован на подизању перцепције ових радова на један виши ниво.

Познато је да су радови групе Горгона заступљени у светским музејским колекцијама попут париског Центра Помпиду, МУМОК-а у Бечу, Музеја модерне уметности у Њујорку, Тејт модерн галерије у Лондону...

„Не морамо увек да имамо изложбу са класичним сликама, скулптурама, можемо да радимо нпр. звучне или, светлосне инсталације”, каже Тирнанић.

Имање на коме је одржан Еката фестивал окружено је шумом, па само по себи има потенцијал медитативног простора. Еката тим позива публику да дође и само слуша цвркут птица. Већ ових дана почињу припреме, односно размишљања о садржају фестивала за идућу годину. Кључне речи су критеријум, квалитет, непретенциозност и свакако препознатљива имена домаће и иностране културне сцене.