Сећања на Вељу Павловића

Књига „Сећања на Вељу Павловића”, у издању „Лома”, представљена је у пуној сали београдског ресторана „Полет”, а у разговору су, уз музичке нумере које је извео кантаутор Краљ Чачка, учествовали:

Мирјана Бобић Мојсиловић (књижевница), Маја Цветковић (кантауторка, бенд „E-Play”), Жикица Симић (психолог, музички уредник), Флавио Ригонат (уредник издања и директор „Лома”) и Катарина Павловић (уредница издања и Вељина супруга).

Дело „Сећања на Вељу Павловића”, спој је 33 приче Вељиних пријатеља, познаника и њему блиских људи, који су пишући о Вељи заронили у своја сећања и емоције.

Нашег култног новинара сећају се Цане и Антон из „Партибрејкерса”, књижевници Мирјана Бобић Мојсиловић, Енес Халиловић, Никола Маловић, музичари и кантаутори Маја Цветковић из бенда „E-Play”, Ана Ћурчин, Рамбо Амадеус, Краљ Чачка, али и Жикица Симић, Пеца Поповић, Петар Јањатовић, као и Вељини дугогодишњи сарадници Слоба Коњовић, ТВ монтажер Гавро Дешић.

Вече посвећено једном од наших најистакнутијих новинара и ТВ аутора отворио је Краљ Чачка, извођењем познате нумере „Спусти светлост на пут”, а затим је говорио Флавио Ригонат.

– Познавали смо се и више пута срели Веља и ја. Нисмо били често заједно, али ми је драго што сада, на овакав начин могу да учествујем у причи сећања на њега. Мало је таквих људи какав је био Веља Павловић. Тихих, скромних, интелигентних, приступачних... А то је тип људи који тихо, из прикрајка мењају свет – рекао је Ригонат.

Мирјана Бобић Мојсиловић рецитовала је за песника Вељу Павловића, правог песника, који, како је казала, није записивао своју поезију.

Маја Цветковић, која је својевремено гостовала у „Нивоу 23”, говорила је о овој култној емисији, о Вељи који је свима несебично давао своју топлину и поштовање. Жикица Симић затим је рекао:

– Иза појавне различитости Вељине и моје личности крила се једна заједничка особина која нас је повезала. И Веља и ја смо, тако ми се чини, крстарили улицама овог града трагајући за сопственим идентитетом. Оријентири су нам били лажни, бусоле погрешно баждарене, али жеља је била племенита и искрена. Тражили смо себе у концертним дворанама, на позоришним представама, биоскопским пројекцијама, међу књигама и рок песмама, у галеријама и изложбеним салонима, пред микрофонима независних радијских кућа – рекао је Симић.

Катарина Павловић захвалила се присутнима што су ту и што је прича о књизи „Сећања на Вељу Павловића” успела да „победи” невероватну врелину тог првог летњег дана.