Izvoz elitne kulture

Nedavno održan festival pod nazivom „Ekata”, u prirodnom ambijentu sela Krnjevo, pokazao je da je „izvoz” elitne kulture iz Beograda i te kako potreban i uspeo projekat. Kada kažemo elitne kulture, to nije ono pežorativno značenje kako se ponekad učitava u ovoj reči, već je to kultura koja nije populistička, to je ona koja se obraća krugu ljudi koji prepoznaju kvalitetne sadržaje i posvećeni su im.

Festival je održan na lepom imanju nadomak sela gde je sagrađena ovalna betonska zgrada u stilu brutalizma sa restoranom i zen baštom, a par stotina metara niže je amfiteatar od oko 400 mesta, savršen prostor za održavanje koncerata i manjih pozorišnih predstava. Na ulazu u imanje dominira visoka skulptura od terakote umetnika Marka Crnobrnje.

Prošle godine održana je izložba Milana Blanuše i koncert Amire Medunjanin, ali ove manifestacije nisu imale karakter festivala.

Na ovogodišnjem, prvom izdanju Ekata festivala priređena je izložba „Radomir Damnjanović Damnjan i Gorgona: kontinuitet konceptualne prakse”, posvećena jednom od najznačajnijih umetnika posleratne jugoslovenske i evropske umetnosti, uz kontekstualni osvrt na delovanje zagrebačke umetničke grupe Gorgona. Nakon otvaranja izložbe, priređen je koncert Beogradskog džez orkestra.

Klavirski duo Vasil Hadžimanov i Bojan Zulfikarpašić nastupio je sledeće veče pred punim amfiteatrom. Dvojica vrhunskih muzičara , svirajući na dva klavira priredili su nam izuzetan doživljaj pod vedrim nebom. Posetioci su ispratili i predstavu „Prah” u režiji Veljka Mićunovića, u kojoj su igrali Nataša Ninković i Zoran Cvijanović.

Završno veče krunisano je nastupom pevačke zvezde, kantautorke Jasmin Levi.

I nebo nad Ekatom je bilo miroljubivo, tek uz nekoliko kapi kiše jedno veče.

O tome kako se rodila ideja za festival sa ovakvim konceptom, razgovaramo sa Nenadom Tirnanićem, jednim od osnivača i članom Ekata tima.

Pre svega, objasnio nam je da zagonetna reč Ekata na sanskritu znači sloga, jedinstvo. „Ideja je bila da okupimo i složimo sve što se nalazi na jednom mestu, da posetioci koji dolaze sve dožive na jedinstven način, da sve bude podjednako bitno. Hteli smo da sve bude jedna celina”, kaže Nenad Tirnanić.

Početna zamisao bila je zapravo nevezana za kulturu, naime ovaj prostor trebalo je da bude mesto za destileriju i prodaju naše rakije, ali ta zamisao nije zadovoljavala početne aspiracije i stalno je tinjala težnja da se mesto oplemeni nekim drugačijim sadržajima.

„Nama je najvažnije da i na budućim festivalima držimo visok programski kriterijum da ne budu strogo komercijalni sadržaji. Nije bitno da li će biti 50, 100 ili 400 posetilaca, važno je da imamo kvalitetan sadržaj”, kaže Nenad Tirnanić, naglašavajući da će festival i dalje biti spoj umetnosti, teatra i muzike. Čak i ako se pojavi neko „komercijalno” ime, biće zanimljivo da predstavi nešto što izlazi iz očekivanog okvira. Na prvom, upravo održanom festivalu bilo je publike iz Beograda, ali i iz Kragujevca, Velike Plane, Smedereva.

Izložba „Damnjan i Gorgona” je dostojna muzejske prezentacije, radovi su pozajmljeni iz Fondacije Marinko Sudac i koncept je zasnovan na podizanju percepcije ovih radova na jedan viši nivo.

Poznato je da su radovi grupe Gorgona zastupljeni u svetskim muzejskim kolekcijama poput pariskog Centra Pompidu, MUMOK-a u Beču, Muzeja moderne umetnosti u Njujorku, Tejt modern galerije u Londonu...

„Ne moramo uvek da imamo izložbu sa klasičnim slikama, skulpturama, možemo da radimo npr. zvučne ili, svetlosne instalacije”, kaže Tirnanić.

Imanje na kome je održan Ekata festival okruženo je šumom, pa samo po sebi ima potencijal meditativnog prostora. Ekata tim poziva publiku da dođe i samo sluša cvrkut ptica. Već ovih dana počinju pripreme, odnosno razmišljanja o sadržaju festivala za iduću godinu. Ključne reči su kriterijum, kvalitet, nepretencioznost i svakako prepoznatljiva imena domaće i inostrane kulturne scene.