Suživot čoveka i medveda u evropskom projektu

Tara – Evo i medveda s Tare, najkrupnijeg predatora Evrope, u jednom evropskom projektu. Nazvan je „Pet Hab Eco” i bavi se očuvanjem populacije krupnih zveri. Vodi ga italijanski Univerzitet Udine, okuplja 10 institucija iz osam država. Srbiju u njemu predstavlja tim stručnjaka sa Biološkog fakulteta iz Beograda, partner je i Nacionalni park „Tara”.

Namera projekta je, kako se navodi, da poboljša suživot ljudi i krupnije divljači kroz inovativne pristupe zaštiti i upravljanju vrstama (medved, vuk, šakal) u širem jadransko-jonskom regionu. Ujedno da obnovi staništa i ojača zelenu infrastrukturu. Zato je nedavno na Tari u okviru poduhvata organizovana letnja škola, uz učešće studenata šumarskih i bioloških fakulteta iz Srbije, Grčke, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore i BiH. Ovde su iz predavanja inženjera šumarstva Branka Bezarevića iz NP „Tara” doznali da je ova planina bogata endemskim i reliktnim vrstama.

– Poseban akcenat bio je na mrkom medvedu kao najvećoj evropskoj zveri, čija se najbrojnija populacija u Srbiji nalazi upravo na Tari. Bezarević je predstavio monitoring mrkog medveda i govorio o njegovom kretanju, čipovanju i praćenju na teritoriji ovog zaštićenog područja. Tokom tri dana na Tari učesnici su prisustvovali postavljanju klopki za ove životinje, upoznali se sa mamcima i opremom za hvatanje, a poslednjeg dana imali priliku da prisustvuju hvatanju i obeležavanju medveda – saopšteno je u NP „Tara”.

Napominju da se taj nacionalni park susreće i sa izazovima kao što su klimatske promene, požari, ali i nelegalna gradnja.

A priča o mrkom medvedu sa Tare potpunija je ako se zna da oni ne vide ljude kao plen već ih se plaše i izbegavaju sukobe.

„Žive udaljeni od pogleda, jer kad osete prisustvo čoveka odmah napuštaju to mesto, uglavnom pre nego što budu primećeni”, piše o tome na sajtu Nacionalnog parka i navodi se da su napadi medveda izuzetno retki, te da je čovek izložen 400 puta većem riziku smrti od udara groma nego od napada medveda. S tim što, ipak, treba pripaziti da u šumovitim dubinama Tare do slučajnog susreta na dođe.

Upravo su te skrovite dubine ove planine omogućile opstanak najbrojnijoj medveđoj populaciji u Srbiji. Takvo prirodno stanište godi medvedu, ovde su sve brojniji poslednjih godina. Saradnjom stručnjaka Biološkog fakulteta, Prirodnjačkog muzeja i NP „Tara” obavlja se projekat monitoringa: prati stanje i oporavak populacije, kao i njeno kretanje usled čega  ih hvataju u specijalne zamke (da im se ne nanosi bol), markiraju satelitskim ogrlicama (odašiljačima) i potom puštaju u prirodu.

A kada u ovom nacionalnom parku opisuju medveda s Tare, navode da taj najkrupniji predator Evrope nezgrapno izgleda: „Glavne karakteristike su mu gusto krzno crnkasto-smeđe boje, kratke zaobljene uši, kratak rep i zdepasto telo. Iako deluje nespretno može da se kreće vrlo brzo i penje uz drveće i strme stene. Svaštojed je, pretežno jede biljnu hranu, ali kada nje ponestane može progoniti krupnije životinje, pa i hraniti se njihovim lešinama. Životni vek medveda je oko 30 godina. Dužina tela s glavom od 1,5 do 2,5 metara, težina od 140 do 300 kilograma. Period parenja mu je od maja do juna, ženka na svet donosi dva do tri mladunca početkom januara”, beleže o medvedu, za čiju vrstu je ovde propisana trajna zabrana lova.