Србија до фобија

На овом месту ћете одсад, па највероватније све до пропасти човечанства, повремено налазити и неке моје идеје, теорије и ставове. Само да знате, не значи да ће то трајати предуго, јер чујем да нам та пропаст следи већ 2012. Додуше, мој хаузмајстор, гуру, чика-Жића, ме теши да је човечанство већ одавно пропало, „липсало”, како каже, а да је ово што се толико осећа у ствари резултат процеса труљења.

Е сад, ако некога од вас овакво фаталистичко, катастрофично, апокалиптично гледање на ствари узнемирава, брине, или чак плаши – одлично, јер ћу вам ионако причати о страху, тачније, о страховима.

Инспирацију за то је лако наћи, довољно је само пажљивије гледати и наћуљити уши, јер људи често прикривају страх неком другом јаком емоцијом: агресивношћу, љутњом, смехом или нечим што је резултат јаких емоција као што је креативност. Тако неки од графита који нам запну за око и уво односе се управо на страх и његове деривате: „Плашим се, дакле живим у Србији!”, „Одавде сам, тим се дичим, често вриштим и паничим”, „Кад се бојим, значи да постојим!”, „Ја из страха да не крепам, само цепам бромазепам!”, „Фрка ми је, баш се бринем кад год кашљем или кинем!”...

Дакле, страх. Јер шта друго ми овде тако често осетимо у току једног дана, а онда из дана у дан и тако годинама? Радост? Задовољство? Испуњење? Срећу? Тешко. Биће да се мало чешће плашимо, прибојавамо, стрепимо, бринемо, а нешто ређе пребледимо, имамо лупање срца, проради нам стомак, пробије нас зној, з-замуцкујемо... А тако се манифестује страх.

Страх од чега?

Па, мање-више, од свега: од смрти, од живота, од болести, од глади, од хране, од хладноће, од топлоте, од рада, од рата, од мира, од жене, од мужа, од мајке, од оца, од деце, од браће и сестара, од кумова, од таште, од сиромаштва, од богатства, од банака, од отказа, од запослења, од шефа, од пензије, од помрачења Сунца, од промаје, од затвореног простора, од отвореног простора, од климатских и свих осталих промена, од супротног пола, од истог пола, од брака, од љубави, од секса, од државе, од диктатуре, од санкција, од бомбардовања, од Запада, од Истока, од политике, од полиције, од корупције, од избора, од власти, од опозиције, од прислушкивања, од предалеког паркирања, од семафора, од возача, од пешака, од градских сељака, од неписмености, од писмености, од науке, од технологије, од компјутера, од мобилног телефона, од књиге, од школе, од школованих, од мајстора, од гостију, од непријатеља, од пријатеља, од комшилука, од летења, од путовања, од странаца, од демократије, од учтивости, од безобразлука, од самоће, од подсмеха, од критике, од тога шта ће ко да помисли, од глупости, од паметовања, од неуспеха, од успеха, од лекара, од зубара, од вируса, од вакцине, од ватре, од воде (пијења, пливања, купања, пуштања, прања руку...), од закона, од безакоња, од пореза, од царине, од финансијске полиције, од униформе, од попова, од џипова, од тајкуна, од организованих криминалаца, од навијачких неандерталаца, од исфрустрираних жена и искомплексираних мушкараца, од нељубазних конобара, од прељубазних конобара, од блама, од искрености, од једноставности, од аутопута, од градског саобраћаја, од таксија, од дезодоранса, од канти за ђубре, од тоалет-папира, од ТВ дневника, од кича и шунда, од мере и укуса, од штампе, од анкета, од реклама, од комараца, од којекаквих магараца, од паса луталица, од младости, од старости, од немоћи, од шалтера, од лопова и ваћароша, од глобализације, од транзиције, од инфлације, од денационализације, од знојења, од гојења, од бола, од лошег холестерола и на крају – од самог страха.

Ето. А пошто сад знате о чему ће овде бити речи наредних месеци, бар ћете бити поштеђени страха од непознатог!