Srbija do fobija

Na ovom mestu ćete odsad, pa najverovatnije sve do propasti čovečanstva, povremeno nalaziti i neke moje ideje, teorije i stavove. Samo da znate, ne znači da će to trajati predugo, jer čujem da nam ta propast sledi već 2012. Doduše, moj hauzmajstor, guru, čika-Žića, me teši da je čovečanstvo već odavno propalo, „lipsalo”, kako kaže, a da je ovo što se toliko oseća u stvari rezultat procesa truljenja.

E sad, ako nekoga od vas ovakvo fatalističko, katastrofično, apokaliptično gledanje na stvari uznemirava, brine, ili čak plaši – odlično, jer ću vam ionako pričati o strahu, tačnije, o strahovima.

Inspiraciju za to je lako naći, dovoljno je samo pažljivije gledati i naćuljiti uši, jer ljudi često prikrivaju strah nekom drugom jakom emocijom: agresivnošću, ljutnjom, smehom ili nečim što je rezultat jakih emocija kao što je kreativnost. Tako neki od grafita koji nam zapnu za oko i uvo odnose se upravo na strah i njegove derivate: „Plašim se, dakle živim u Srbiji!”, „Odavde sam, tim se dičim, često vrištim i paničim”, „Kad se bojim, znači da postojim!”, „Ja iz straha da ne krepam, samo cepam bromazepam!”, „Frka mi je, baš se brinem kad god kašljem ili kinem!”...

Dakle, strah. Jer šta drugo mi ovde tako često osetimo u toku jednog dana, a onda iz dana u dan i tako godinama? Radost? Zadovoljstvo? Ispunjenje? Sreću? Teško. Biće da se malo češće plašimo, pribojavamo, strepimo, brinemo, a nešto ređe prebledimo, imamo lupanje srca, proradi nam stomak, probije nas znoj, z-zamuckujemo... A tako se manifestuje strah.

Strah od čega?

Pa, manje-više, od svega: od smrti, od života, od bolesti, od gladi, od hrane, od hladnoće, od toplote, od rada, od rata, od mira, od žene, od muža, od majke, od oca, od dece, od braće i sestara, od kumova, od tašte, od siromaštva, od bogatstva, od banaka, od otkaza, od zaposlenja, od šefa, od penzije, od pomračenja Sunca, od promaje, od zatvorenog prostora, od otvorenog prostora, od klimatskih i svih ostalih promena, od suprotnog pola, od istog pola, od braka, od ljubavi, od seksa, od države, od diktature, od sankcija, od bombardovanja, od Zapada, od Istoka, od politike, od policije, od korupcije, od izbora, od vlasti, od opozicije, od prisluškivanja, od predalekog parkiranja, od semafora, od vozača, od pešaka, od gradskih seljaka, od nepismenosti, od pismenosti, od nauke, od tehnologije, od kompjutera, od mobilnog telefona, od knjige, od škole, od školovanih, od majstora, od gostiju, od neprijatelja, od prijatelja, od komšiluka, od letenja, od putovanja, od stranaca, od demokratije, od učtivosti, od bezobrazluka, od samoće, od podsmeha, od kritike, od toga šta će ko da pomisli, od gluposti, od pametovanja, od neuspeha, od uspeha, od lekara, od zubara, od virusa, od vakcine, od vatre, od vode (pijenja, plivanja, kupanja, puštanja, pranja ruku...), od zakona, od bezakonja, od poreza, od carine, od finansijske policije, od uniforme, od popova, od džipova, od tajkuna, od organizovanih kriminalaca, od navijačkih neandertalaca, od isfrustriranih žena i iskompleksiranih muškaraca, od neljubaznih konobara, od preljubaznih konobara, od blama, od iskrenosti, od jednostavnosti, od autoputa, od gradskog saobraćaja, od taksija, od dezodoransa, od kanti za đubre, od toalet-papira, od TV dnevnika, od kiča i šunda, od mere i ukusa, od štampe, od anketa, od reklama, od komaraca, od kojekakvih magaraca, od pasa lutalica, od mladosti, od starosti, od nemoći, od šaltera, od lopova i vaćaroša, od globalizacije, od tranzicije, od inflacije, od denacionalizacije, od znojenja, od gojenja, od bola, od lošeg holesterola i na kraju – od samog straha.

Eto. A pošto sad znate o čemu će ovde biti reči narednih meseci, bar ćete biti pošteđeni straha od nepoznatog!