Опасно брзо смањење референтне камате НБС

Брзо смањење референтне каматне стопе Народне банке Србије, која је оријентир за вођење каматне политике банака, донело би више негативних него позитивних ефеката, упозорава др Ђорђе Ђукић, професор Економског факултета у Београду. Због испољеног вишемесечног независног кретања активних каматних стопа банака (на кредите), у односу на кретање референтне камате НБС, која је у хроничном паду, њеним даљим смањењем неће појефтинити банкарски зајмови, што би довело до подстицања привредне активности.

Подсетивши на то да је референтна каматна стопа централне банке кључна алатка за постизање усвојене циљане стопе инфлације на средњи рок, професор Ђукић указује да у условима режима слободно флуктуирајућег девизног курса НБС примењује тај концепт само делимично.

– Јер, кад је домаће тржиште новца плитко, монетарна политика не може да се заснива само на механизму каматних стопа, што значи да је за тржишне учеснике у Србији знатно важније то да ли ће влада, фискалном политиком, остварити одржив буџетски дефицит на средњи рок.

Подсећања ради, главни аргумент за брзо смањење референтне камате са 12 одсто, колико је износила до 8. октобра, кад је Монетарни одбор донео одлуку да је обори на 11 процената, био је да ће се тако банке дестимулисати да велики износ ликвидности пласирају у репооперације НБС и записе Трезора због њихове изузетно атрактивне каматне стопе, имајући у виду ниску стопу инфлације, која је у септембру била нулта. Затим је 5. новембра Монетарни одбор референтну каматну стопу смањио на 10 одсто, а вицегувернер Бојан Марковић је недавно изјавио да „на основу текуће пројекције, узимајући у обзир све ризике, Монетарни одбор Народне банке Србије процењује да је вероватније да ће референтна каматна стопа у наредном периоду бити снижена, него да се неће мењати”.

Међутим, стварност се подсмехнула очекивањима креатора монетарне политике да ће банке део вишка ликвидности, уместо у трезорске и записе НБС, усмерити у пласмане предузећима и становништву уз ниже каматне стопе. Објашњавајући ту чињеницу, Ђукић наводи да, у условима у којима се четири петине трансакција индексира у еврима, каматне стопе на већину кредита не могу бити смањене. Јер, за највећи број зајмопримаца најбитније је кретање камата у еврозони – еурибор са роком од три и шест месеци и кретање ризичне премије која „покрива” ризик земље, као и каматне марже коју зарачунавају банке. То значи да ће благодети смањења референтне камате осетити само корисници динарских кредита код којих је цена примарног новца НБС оријентир за цену динарског зајма.

Наш саговорник упозорава на то да постоји велики ризик да НБС, након брзог смањења референтне камате, која је пролетос надмашила 17 одсто, прибегне обрнутој мери – њеном учесталом повећању, због немогућности да постигне циљну стопу инфлације у 2010. и 2011. години. Уз то, растући је ризик да НБС, због притисака да динар депресира, прибегне наглом повећању референтне камате како би имобилисала слободна средства банака и становништва, ради смањења притисака на девизно тржиште које је сада мирно.

Алтернатива том сценарију јесте трошење девизних резерви у одбрани курса динара, што је још горе, имајући у виду да се девизни прилив обезбеђује превасходно из приватизације, мењачких послова и задуживања у иностранству а не извозом робе и услуга.

Задуживањем у иностранству да би се девизне резерве потрошиле на интервенције на девизном тржишту, оптерећују се будуће генерације без остављања производног потенцијала који гарантује одрживост спољног дуга. Стопа раста реалног бруто домаћег производа требало би да буде бар на нивоу од три одсто да би се сервисирале само камате по кредитима који се користе код ММФ-а.
Имајући у виду и државне дугове код других кредитора, у НБС процењују и упозоравају да је за одрживост спољног дуга потребно остварити раст реалног БДП-а од бар пет одсто годишње. У садашњој ситуацији банке су приморане да због високог кредитног ризика и у очекивању расплета око аранжмана са ММФ-ом и мера владе, у првом кварталу 2010. и даље пласирају велики износ ликвидности у репооперације НБС и записе Трезора.

Да би спречила евентуални шпекулативни унос капитала у земљу ради остваривања зараде не репо операцијама и могући шпекулативни удар на девизни курс, ради изношења девиза у иностранство, НБС има арсенал мера из области супервизије банака и висине обавезне резерве и при релативно високој референтној камати, указује Ђукић.