Спора неспорна правда за Дудаковића

Бањалука – „Све док су у државном тужилаштву и Одјелу за ратне злочине странци, злочини над Србима никада се неће процесуирати” – каже за наш лист Бранислав Дукић, председник Савеза логораша Републике Српске, наводећи Дејвида Швендимена, шефа Одела за ратне злочине, као главног кривца.

– Нама је, у мају прошле године, тај господин обећао да ће Атиф Дудаковић бити ухапшен за неколико месеци пошто је по његовим наводима, прикупљено довољно доказа. Дудаковић је још на слободи, а питање је да ли ће икада изаћи пред суд правде. Више ником не верујемо. Ако се, у случају Атифа Дудаковића не уради ништа до краја јануара, ми ћемо блокирати Тужилаштво и тражити смену главног тужиоца БиХ Маринка Јурчевића и његовог заменика Швендимена – категоричан је Дукић.

Према подацима Канцеларије за тражење несталих Републике Српске на подручју пет западнокрајишких општина кроз које је, током септембра и октобра 1995. године, протутњала Дудаковићева армада, убијено је 859 српских бораца и цивила. Још се ништа не зна о судбини 255 несталих.

– На подручју свих дванаест општина које су окупиране у заједничкој акцији Хрватске војске и Армије БиХ, нестало је, убијено и уморено више од две и по хиљаде цивила и припадника Војске Републике Српске. Пред овим чињеницама они затварају очи. Све је то за Јурчевића и Швендимена, колатерална штета – наставља Дукић.

На територији Босанског Петровца, Дудаковићеви војници убили су 204 углавном цивила, који су остали на дедовини верујући да ће их муслимански војници поштедети смрти.

– Пред петровачким мотелом Дудаковић је присуствовао стрељању 34 мештана. Сам чин посматрао је један од кључних сведока, ратни заробљеник, раније припадник Абдићеве народне одбране. Постоји његова писана изјава о том злочину – тврди Дукић.

Дудаковић се, по командној одговорности, посебно терети за злочине над српским цивилима у селу Рачић код Бихаћа, почињене у времену од 24. до 27. октобра 1994. године. Он се догодио, како стоји и у кривичној пријави коју је Тужилаштво у Бањалуци преузело од Војног тужилаштва „на правцу, односно у зони једне од формација 502. бригаде Петог корпуса којом је командовао извесни Сафет Кадир.” Он је, према подацима војне безбедности Другог крајишког корпуса ВРС, са још двадесетак плаћеника из Саудијске Арабије, у Цазинску крајину стигао одмах на почетку рата. Тај Кадир је упамћен и по снимцима на којима се јасно види како на Радићу, изнад Бихаћа, мучки убија заставника ВРС Раду Рогића из Санског Моста.

Потресно је и сведочење М. О. З., несрећне жене којој су, у логору у Санском Мосту, Дудаковићеви војници, пред њом и оцем, силовали две сестре. Обе су умрле на мукама баш као и отац коме срце није издржало. М. О. З. је након рата у бунару пред кућом у родном селу на пола пута између Петровца и Бихаћа, пронашла и тело мајке које се распадало.

Дудаковић се терети и за злочине у међумуслиманским сукобима у Цазинској крајини у којима је убијено више од 1.200 припадника Абдићеве Народне одбране Западна Босна. У Уреду за истраживање ратних злочина над цивилима и припадницима војске Фикрета Абдића, Атифа Дудаковића сматрају одговорним за почетак међумуслиманког рата.

– Први злочин почињен је у селу Јоховица у септембру 1993. године. Пошто је народ блокирао пут како би спречио улазак Дудаковића, тада команданта 502. бригаде, у Велику Кладушу, где је наводно требало да смири ситуацију, Дудаковић је наредио отварање ватре. Тада је убијена једна жена и двоје деце – каже ратни репортер и публициста Есад Шабанагић. Злочини су се касније догађали и у Пећиграду, Подзвизду, Врнограчу и посебно Бужиму где су „оперисали” већ оптужени Суљо Карајић и Идхан Сипић као и Вахид Барјактаревић и Мехмед Алешевић које сведоци терете за стравична мучења у бужимском логору.

– Незванично се сазнаје да ће на суђењу, ако уопште до њега дође, бити саслушано стотинак сведока, међу њима и велики број Бошњака, углавном из Велике Кладуше. Са Бабиним логорашима имамо контакте и заједнички делујемо само са жељом да сваког ко је починио злочин стигне правда – истиче Бранислав Дукић.