Роботи међу шљивама

Ваљево – Пословни људи, трговци и други намерници однедавно у Ваљеву, поред кајмака, сувих шљива, малина и дуван чварака, могу наручити и робот. Моћну и ефикасну машину у које софтвер, односно роботску ћелију, за најразличитије послове у индустрији уграђује фирма „Роботакт“ на чијем челу је Ваљевац дипломирани инжењер електротехнике Жељко Крстивојевић (35). Ваљевска фирма је ексклузивни и једини представник чувене компаније АББ, која ове „ванземаљце“ запошљава у српским и предузећима земаља у окружењу.

 Назив „ванземаљци“ инжењер Крстивојевић не одобрава, јер како вели, роботи су цивилизацијска и технолошка тековина а не никакво чудо невиђено. Ове паметне машине у просеку замењују групе од најмање 10 радника на најсложенијим и најтежим пословима са изузетно високим процентом учинка. Када добију команду они без цигарет и других пауза раде колико се то захтева од њих за надницу од 2,5 евра по сату. Када не раде, не праве ни динар трошка. Таквих радника још нема нигде на свету.

 – У Србији је тренутно инсталирано и укључено у рад преко 30 индустријских робота. Примера ради, они у земунској „Инси“ склапају механизме за водомере, у „Беохемији“ су ангажована три робота на паковању детерџената где су заменили чак 60 радника, у Ужицу раде на резању, варењу и склапању котлова за грејање, у Кули полирају санитарне батерије, у кикиндском „Банинију“ ангажовани су на паковању производа где су одменили 39 радника и повећали продуктивност за 50 одсто. Дакле, за сада су се роботи показали да немају конкуренцију код послова: варења, сечења материјала, брушења, полирања или паковања. Битно је нагласити да роботи не угрожавају запослене, већ увећавањем профитабилности омогућавају власницима да отварају нове производне погоне – објашњава Крстивојевић, који је велико искуство када су у питању роботика и аутоматика стекао 90-их година прошлог века у Словенији и немачкој компанији BMW.

 Овај млади и амбициозни стручњак са тимом од десет сарадника, у којем су четири инжењера, за непуних годину дана, стекао је велико поверење менаџмента АББ-а. Због тога је његова фирма „Роботакт“ добила статус водећег и јединог систем интегратора од Словеније до Турске. Поред израде софтвера према потреби наручилаца они врше обуку и сервисирање свих испоручених робота, али како додаје, из солидарности и подстицања примене нових технологија не само оних који носе ознаке АББ, већ и других произвођача.– Морам са задовољством рећи да све озбиљније фирме и предузећа у Србији препознају значај увођења у производњу технологија 21. века. Један индустријски робот може себе да отплати најдуже за две године а уз то лако га је „преквалификовати“ за најразличитије операције. У 80 одсто случајева они мењају раднике на најтежим и пословима где долази до њиховог професионалног оболевања или повређивања. Животни век робота је око 100.000 радних сати а њихове цене зависно од додатне опреме крећу се од 24.000 до 27.000 евра – каже Крстивојевић уз подсећање да ће „Роботакт“ из Ваљева, ускоро организовати едукативни центар за будуће оператере и програмере којих, са потребним искуствима, у нашим предузећима још увек нема довољно.