Тајна истрага среске власти

Црвена Црква – Пре равно пет и по деценија, Одељење унутрашњих послова Среског народног одбора у Белој Цркви, својим актом пов. бр. 3301-52, затражило је од Народног одбора општине Црвена Црква, да „одмах по пријему акта, приступи прикупљању података по питању Цигана-чергара”.

Захваљујући Озрену М. Радосављевићу, историчару, и уреднику сеоског листа „Долић“, у Црвеној Цркви, у архиви је откривен овај документ, који је имао „строго пов.“ карактер, из кога се види интересовање среске, а вероватно, и виших власти, за животни стандард и активности Рома, којих је уочи Другог светског рата, у овом селу било око 40 одсто. Иначе, по попису из 2002, од 805 становника, само 11 Рома се тако изјаснило.

У поменутом извештају, прецизира се да „на територији овог одбора живи 265 Цигана, што чини 33 одсто укупног становништва. Углавном се баве земљорадњом. Пет домаћинстава се бави занатима. Поред редовних занимања, имамо и 11 свираца, четири хандлера коњима, а шест лица се бави шпекулацијама – црном берзом. По националности, сви су српски Цигани”.

„Да ли месни Цигани врше кривична дела”, било је једно од 26 питања на које је одговорено да „врше ситнија кривична дела, углавном пољске крађе”.

Нова власт се интересовала и за однос ове етничке групе према радним задругама. „У задругама је 39 домаћинстава, са 84 особе способне за рад. Али, петорица уопште не раде, 45 повремено, а 34 лица су редовно на послу.” а питање „да ли циганска деца похађају школу”, узвраћено је проценом да „нередовно похађају школу, а четворо – икако. Остали – ад се то нареди, и то једно време, а затим прекину”.

Власт су занимали хигијенски услови, у којима Цигани живе. „Десет одсто живи у сасвим лошим условима. Као најчешћи узрок смрти, помиње се туберкулоза”, одговорено је на овај упит.

Какво је учешће Цигана у политичком животу, колико учествују у раду АФЖ (Антифашистичко веће жена), и НФ (Народни фронт) интересовало је надлежне, а из Народног одбора Црвене Цркве им је одговорено да је „само пет лица организовано. Што се тиче учешћа у радним акцијама, до сада су само три омладинца учествовала у акцијама, од тога двојица са слабим резултатом, а један је похваљен”.

Иначе, Озрен Радосављевић није успео да открије у које сврхе су тражени подаци. Председник ОО Уније Рома Србије у Белој Цркви, књижевник и новинар Зоран Рашковић, за „Политику“ у овим поступцима послератне власти препознаје „још једну дискриминацију“ његових сународника, управо након завршетка најкрвавијег сукоба у историји човечанства, у коме су многи Роми изгубили живот:

– Заиста ми није јасно са којим циљем је састављен такав упитник. Нисам посебно изненађен, с обзиром на многе неправде према ромском народу, нарочито у то време – закључује Рашковић.