У част меланхоличног генија

Прошли век изнедрио је нека од највећих имена светског џеза. Једно од њих је, свакако, и Чет Бејкер. Током своје каријере дуге скоро четири деценије Бејкер је, упркос турбулентном животу и честим проблемима са законом, оставио неизбрисив траг у музици. У данима кад се навршава осамдесет година од његовог рођења, Бејкеров утицај, попут доброг вина, са временом све више добија на значају.

Рођен је као Чесни Хенри Бејкер јуниор 23. децембра 1929. године у Оклахоми. Време Велике депресије подарило је многе великане џеза, који су покушавали да макар кроз уметност побегну од пошасти економске кризе.

Можда и није било пуно дилема којим ће путем Бејкер поћи с обзиром на то да је одрастао у породици у којој се музика ценила и радо слушала. Његов отац, Чесни сениор, и сам је свирао гитару и веома брзо увидео да у његовом сину постоји велики потенцијал. Породица Бејкер се крајем тридесетих сели у Калифорнију, где се Чет касније среће са надолазећим таласом западне „кул школе” џеза, а током педесетих постаје и једна од њених водећих личности. Познанства и сарадња са Стеном Гецом, Чарлијем Паркером, Артом Пепером и чланство у квартету Герија Малигана открили су неизбрушен дијамант Бејкеровог талента и пробудили његову жељу за доказивањем. Специфичан, релаксиран и помало меланхоличан звук његове трубе, учинили су да Четов стил готово одмах постане препознатљив.

Цењен је подједнако и као трубач и као певач. Шира публика заволела је његове маестралне интерпретације џез класика на албуму „Chet Baker Sings”. Снимао је за многе угледне издавачке куће, између осталих и за „Pacific Jazz” и „Blue Note”. Упркос томе, био је велики критичар музичке индустрије.

– Издавачке куће не брину пуно о музици као таквој. Њима је једино битно хоће ли им она донети профит или не – изјавио је Чет 1979. за „Jazz Professional”.

Као ентузијасту и сањара по природи, често су га погађале ствари тако нормалне за савремено доба. Сметало му је што је добар део публике суштински необразован и долази да чује нешто само зато што је то „ин”.

– Неки људи затраже мелодију и очекују да она звучи потпуно исто као на албуму. А џез није то, џез је ствар момента, инспирације. Кад схвате да нису добили оно што су очекивали, одлазе разочарани – каже Бејкер.

Нажалост, Бејкерови проблеми са хероином битно су утицали на ток његове каријере. Док су га једни критиковали, и кроз иронију констатовали да „чист” никад не би постигао такав успех, други су тврдили да такав геније не може да остане нормалан у турбулентном и лицемерном свету. Због проблема са хероином често је западао у конфликтне ситуације и био под будним оком полиције. Провео је више од годину дана у затвору у Италији због наводног кријумчарења наркотика. Гостопримство су му отказале и Енглеска и СР Немачка због сличних поступака. У тучи у Сан Франциску 1966. године Бејкер је задобио озбиљне посекотине усана, а предњи ред зуба му је био избијен. Његова каријера трубача била је доведена у питање. Наредних неколико година провео је у усавршавању технике свирања трубе са зубном протезом. Током седамдесетих и осамдесетих, Чет највише времена проводи на релацији Њујорк–Европа, где покушава да понови успехе из ранијих деценија, што му донекле и успева. Чет је последње године своје каријере провео најчешће свирајући по Европи, јер му је, према сопственом признању, одговарао сензибилитет и истанчан укус европске публике.

Због свог специфичног израза, многи сматрају да је Чет индиректно утицао на настанак такозваног смут џеза (од енглеске речи smooth – гладак, лак, благ).

Бројни музичари наводе Четов утицај као битан део свог музичког израза. Поменимо само Криса Ајзака, Шаде, Курта Елинга, Елвиса Костела...

– Поносан сам што сам Чета успео да „натерам” да свира на мом албуму „Punch The Clock” из 1983. Сећам се да сам му нешто раније са страхопоштовањем дао примерак албума „Almost Blue” – присетио се својевремено Костело у интервјуу за „Scotland On Sunday”.

О животу познатог музичара написане су бројне биографије. Нашао је место у Џез кући славних 1987. године. Занимљиво је и да се Бејкер недавно нашао у виртуелном друштву Џона Колтрејна, Дјука Елингтона, Чарлса Мингуса... Наиме, последња верзија популарног компјутерског програма „Word press” носи назив Бејкер, у част славном музичару.

Документарац „Let’s Get Lost”, о Бејкеровом животу и раду у режији Бруса Вебера из 1988. године, номинован је за „Оскара”.

-----------------------------------------------------------

Мистериозни пад

Бејкер је пронађен мртав у зору 13. маја 1988. године, на плочнику испред хотела „Принц Хенрик” у Амстердаму. Аутопсијом је потврђено присуство наркотика у његовом организму, а у соби је пронађена извесна количина хероина и кокаина. Званична истрага холандске полиције утврдила је да на Бејкеровом телу (осим последица пада) није било других повреда, трагова насиља, или присуства других лица у соби у тренутку несреће. Бејкерова смрт званично је проглашена за несрећни случај изазван случајним падом кроз прозор. Као и код других напрасних смрти музичких звезда, и Бејкеров одлазак изазвао је бројне сумње, па и теорије завере код тврдокорних фанова. Најчешћа верзија била је та да Чет није сам пао кроз прозор, већ да је гурнут приликом расправе са локалним дилером дроге.

Адријан Чолаковић