Случај Аманде Нокс

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 6. децембра – Кад је порота у судници у италијанском граду Перуђа, у помало несвакидашње време – у поноћ – прошлог петка саопштила своју одлуку да је оптужена крива, то је одмах постало прворазредна вест на другој страни Атлантика. Амерички медији, а поготово велике ТВ мреже, одмах су мобилисале све своје ресурсе да о овоме свој аудиторијум прво известе, а да одмах затим случај ставе под заиста велико увеличавајуће стакло.

Кривом – и одмах потом послатом на 26-годишњу робију – оглашена је Аманда Нокс, 22-годишња Американка из Сијетла, зато што је, према образложењу пресуде, пре две године, у новембру 2007, заједно са још два пријатеља, брутално   убила своју годину дана млађу цимерку из Велике Британије Мередит Керчер. У Перуђи, мирном граду у којем је годишња стопа убистава нула, ово је био страшан догађај, страшнији утолико што су актери, и убице и жртва, били млади људи, а уз то и странци. И то не гастарбајтери са европског истока, у Италији „дежурни кривци”.

Суђење је трајало годину дана и тужилац је успео да пороту увери како Аманда Нокс ни издалека није само лепа и весела девојка каквом се представља, већ истинска „ђаволица”, којој је, уместо до студирања због чега се обрела уз Перуђи, пре свега било стало до распусног секса, дроге и журки.

Убиству је, како је изнето, претходила бизарна сексуална игра у троје, да би се завршила тако што су два Амандина момка жртву прво силовала, а онда је држала да би јој Аманда кухињским ножем пререзала врат.

Један од саучесника, Руди Гид (22) из Обале Слоноваче, у посебном процесу је већ осуђен на 30 година затвора, док је други, Италијан Рафаело Силићито (21) добио 25 година. Аманда је добила годину више зато што је за убиство прво оптужила газду бара у којем је повремено радила, да би то касније порекла.

Откуда онда узбуна у Америци због италијанске правде?

Медији су притисак у овдашњој јавности подигли представљајући цео процес као велику неправду – односно правду која није по америчким стандардима. У томе се ишло чак толико далеко да се пресуда тумачи и као нови чин антиамериканизма.

Овдашњи новинари и правни експерти тврде да није предочен ниједан необориви материјални доказ да је Аманда заиста убица. Оно што је тужилаштво изнело пред суд – нож којим је извршен злочин, и на коме су трагови ДНК Аманде Нокс, за америчке експерте не потврђује беспоговорно да је био њеној руци у моменту убиства. Прво, нађен је у стану Руди Гуда већ опран, истина са ДНА траговима жртве на сечиву. А то што су генетски отисци Аманде Нокс били на дршци, сасвим је, веле, нормално јер га је свакодневно користила као кухињску алатку.

Овдашње реакције поводом овог случаја и обрушавање на цео италијански правосудни систем, на италијанску политику, па чак и националну културу, више у ствари говоре о Америци него о Италији. У сржи уверења да је америчкој девојци учињена неправда пре свега је чињеница – да се правда у Италији дели другачије него у Америци.

Сугерише се у ствари да само амерички систем може да донесе праведну пресуду јер, према оцени Џорџа Флечера, професора теорије права на Колумбија универзитету, Италија није адекватно применила амерички систем пороте.

За разлику од Америке, у Италији поротници нису изоловани док траје процес, па су, верује се овде, подлегли сензационалистичком писању таблоида, који су се пре свега посветили раскалашном карактеру оптужене – томе да је у ташни стално носила кондоме и „траву” за „дување” – него чињеницама из процеса.

„Аманда је била осуђена унапред јер је штрчала”, изјавио је тако један правни експерт на телевизији Си-Би-Ес, чији се дописник истом приликом „заклео” да је Аманда „апсолутно невина”.

„У Италији није важно да ли сте криви или не, важно је какве везе имате”, такође је често помињано у дебатама поводом овог случаја, у којима се као кључни пример свега лошег у италијанском правосуђу узима то што – премијер Силвио Берлускони још још није у затвору.

„Аманда би данас сигурно била на слободи да није Американка”, главно је уверење које се са ТВ екрана износи америчкој јавности.

Све додуше још није готово јер су Амандини адвокати најавили жалбу, а жалбени процес је опет другачији него пред америчким судовима – овога пута у корист оптужене јер, уместо само преиспитивања доказа са првостепеног суђења, у Италији све практично почиње изнова.

А што се тиче супериорности америчког система, оно што није изнето на телевизији, могло се прочитати у „блогосфери”, где је један познавалац Италије указао да тамошњи систем почива на темељима које баштини цео цивилизовани свет – на Римском праву – а своје земљаке подсетио да имају највећу стопу убистава на свету и да још примењују средњовековну одмазду: смртну казну.

Милан Мишић