Мито измиче статистици

Статистичка варка или не, тек број кривичних пријава које је МУП због давања и примања мита у 2007. години поднео Окружном јавном тужилаштву у Београду показује да корупције у престоници током прошле године готово и да није било. Ово тужилаштво је, наиме, током прошле године, због поменутих кривичних дела, процесуирало само 24 пријаве, односно све које му је МУП доставио.

– У току прошле године Окружно тужилаштво је због примања мита оптужило седам особа, истрага је покренута против двоје, а у преткривичном поступку од надлежних институција су затражена потребна обавештења за петоро осумњичених – наводи за „Политику” Томо Зорић, саветник за односе са јавношћу Републичког јавног тужиоца.

Према његовим речима, за кривично дело давања мита подигнута је оптужница против четири лица, док је против исто толико у току истражни поступак. Прикупљање потребних обавештења затражено је у случају две особе.

– Починиоци кривичних дела су из различитих друштвених структура. Највише их, ипак, има међу лекарима. Иза њих су полицијски службеници, радници у судовима и привреди – каже Зорић.

Према подацима Окружног тужилаштва имовинска корист прибављена кривичним делом примања мита просечно износи око 3.000 евра. Они који дају мито, чини се, нису тако широке руке. У просеку дају по 1.000 евра.

– Не бих се сложио да је здравство најкорумпираније. Према подацима којима располаже Етички комитет Српског лекарског друштва корупција у овој области је битно смањена. Најбољи лек у превенцији корупције јесте побољшање услова рада, укидање листе чекања, набавка лекова и санитетског материјала. Етички комитет има податак да током прошле године ниједан здравствени радник није осуђен. То што је против некога поднета кривична пријава или подигнута оптужница не значи аутоматски да је он и крив. Кривицу доказује судско веће на суђењу – објашњава др Марко Контић, председник Етичког комитета Српског лекарског друштва.

А да је корупција, ипак, у порасту показују и статистички подаци Републичког јавног тужилаштва који говоре да је у односу на 2006. годину број ових кривичних дела у Србији знатно порастао. Наиме, за разлику од пре две године када је због примања мита пријављено 138, а процесуирано 97 лица, прошле године је тај број износио 196, односно 148. Исти случај је и са давањем мита. Због овог кривичног дела, 2006. године пријављено је 75, а процесуирано 50 особа. Прошле године овај број повећао се на 98, односно 82.

А да подаци могу да заварају, говори и недавна изјава Слободана Радовановића, в. д. републичког јавног тужиоца да је ова правосудна установа до сада прибавила око 600 предмета који у себи садрже елементе корупције. Предмети се, како је тада рекао, односе на различите облике кривичног дела злоупотребе службеног положаја, давања и примања мита, прања новца…

Починиоци набројаних кривичних дела су из различитих друштвених структура, а највише их има међу људима „на положајима”. Међу корумпиранима има и судија и тужилаца.

– Очекујемо да ће ова година бити година борбе против корупције. Управо у ту сврху формирана су и одељења за борбу против корупције при окружним тужилаштвима у Новом Саду, Београду, Крагујевцу и Нишу, као првостепена и при Републичком, као другостепеном. Овим је испуњен услов Савета Европе за улазак у Европску унију – каже на крају Томо Зорић.