Грип вреба и са новчаница

Вирус грипа, али и осталивируси могу се „угнездити” и преживети на новчаницама дуже од две недеље. Ово су пре неколико дана саопштили швајцарски научници.

Швајцарска банка затражила је од лекара Универзитетске болнице у Женеви да ураде студију о томе колико би евентуална пандемија грипа могла да буде продужена због милиона новчаница које су у оптицају. Процена је да само у Швајцарској између двадесет и сто милиона папирних новчаница свакога дана пређе из руке у руку.

Научници су, да би утврдили колико су заправо вируси са пара које иду из руке у руку потенцијално ризични у епидемији грипа, на употребљаване, дакле не на потпуно нове, папирне новчанице накапали узорак вируса грипа и те банкноте су оставили на собној температури. Мада вируси у већини случајева могу да преживе тек неколико сати у оваквим условима, у озбиљнијим, већим концентрацијама вируси су, као у овом експерименту, одолевали и неколико дана. У најгорем случају, кад би вирус био измешан са људским секретом, односно слузи, могао би да преживи чак и две и по недеље. Та неочекивана „жилавост” вируса да преживљавају и на небиолошким подлогама не би смела да се занемари у планирању активности у случају пандемије грипа. Шеф студије др Ив Томас најавио је да ће се у будућим истраживањима учешће „фактора новчаница” у преношењу вирусних зараза детаљније испитати, али је, ипак, нагласио да је главни пут преноса капљицама ваздуха и директним контактом међу људима.

За др Предрага Кона, епидемиолога Завода за јавно здравље у Београду, ово је интересантно откриће, али сматра да је ипак реч о екстремним ситуацијама. Када се каже да вирус грипа и остали микроорганизми живе, то подразумева да се размножавају у спољној средини и тако преживљавају као део ћелије. Кад је реч о преживљавању вируса на новчаницама или другим подлогама, мора да постоји нешто што се назива инфективном дозом, па заиста у неком скореном секрету вирус може да опстане и дуже време.

Ова вест могла би забринути запослене у банкама који свакодневно баратају са новцем. Да ли то значи да би службеници банака ускоро могли да нас дочекују и услужују са рукавицама на рукама и маском преко носа? Др Кон каже да за то, ипак, нема потребе, јер новчанице нису идеална подлога за развој микроорганизама. Најповољнија подлога за развој вируса, ипак, јесу органске материје, распадајуће материје или капљице ваздуха. Новац је наш народ одувек сматрао једном од најпрљавијих ствари које вртимо по рукама, па је на снази стари лекарски савет да нас од болести најбоље чува прање руку.

– Прање руку, поготово деца која стално додирују нос и уста, практично је најзначајнија мера заштите од вируса, јер се они инфицирају чешће због прљавих руку него услед боравка у просторији са инфицираном особом – додаје др Кон.

Раније студије су утврдиле да вируси који царују ових дана не могу дуго да преживе на меким, порозним структурама. Значи, на пешкирима, папирним марамицама или столњацима вируси не живе дуго, али на тврдим површинама – телефонским слушалицама, квакама, батеријама на водоводним инсталацијама–вируси задржавају активност чак три до четири сата. Исто толико времена су вируси активни и на кожи. Зато савети о што чешћем прању руку, али и дезинфекцији поменутих предмета,представљају најједноставнији и проверени и начин да се спречи ширење вируса.