Армија зависника од дроге

Изузетно талентовани студент на тешким дрогама, девојчица која у 14. години има оболеле вене од коришћења хероина, одликаши који се понекад и сами пријављују на лечење од зависности, само су неки од младића и девојака који су део „армије” зависника од опојних супстанци. Према незваничним подацима, у Србији их има око 300.000. У протеклој години, 77 особа у земљи умрло је од последица узимања наркотика, а најмлађа од њих имала је 18 година.

Невероватно ниска цена дроге у Београду говори сама за себе и представља, према речима стручњака, основу за ширење овог проблема. Пакетић марихуане кошта око 400 динара. Када се екстази пре осам година у Србији први пут појавио у већим количинама, коштао је око 30 евра, а сада таблета те дроге стаје од 75 до 150 динара. Грам хероина, у зависности од квалитета, креће се од1.200 до 2.000 динара.

Према речима Драгана Тривана, председника Центра за превенцију наркоманије, основаног новембра 2006. године у Београду, поменути број зависника је много већи и подаци могу да се односе само на територију главног града.

– У последњих неколико година, граница старости за улазак у свет дроге померена је са 16 на 13 година, а разлог је тај што дроге на улици има много, па је самим тим и цена знатно нижа – каже Драган Триван.

Млади у Србији између 15 и 19 година, према једном истраживању, много чешће користе екстази него марихуану. Екстази, у жаргону „екс” или „ексер”, повезан је са ширењем рејв покрета, крајем деведесетих година. Таблета од 75 до 100 милиграма почиње да делујепосле15 до 30 минута, а ефекти трају сатима. Симптоми су проширене зенице, кочење и дрхтање вилице и зуба, пораст крвног притиска, убрзани рад срца, губитак апетита и велика издржљивост без знакова умора. Екстази појачава перцепцију околине и по дејству је сличан амфетамину и мескалину, мање популарним дрогама код нас. Све њих је на велика врата, током 60. година прошлог века, увео отац психоделичних дрога, амерички психијатар Тимоти Лири. Екстази може да остави тешке психичке последице на особу и оштећења бубрега, јетре и срца.

Популаризацијом техно и рејв музике, крајем деведесетих година прошлог века, настао је и термин „екстази генерација”. Њој припадају млади љубитељи журки које понекад трају и данима, а „ексер” чини незаобилазни део тог провода. Таблете имају на себи имају шаљиве слике зеца, срца с прободеном стрелом, јагоду, насмејано лице или препознатљиве знакове „мекдоналдса” и „мерцедеса”.

Међу корисницима омиљен је и хашиш, који се добија из биљке индијска конопља, познатије као марихуана. Конзумира се слично као и марихуана, или у жаргону трава: пуши се у џоинту помешан с дуваном, на пајп (врста луле), или удисањем испарења. На сличан начин, зависници се често дрогирају и хероином, подгревајући га на фолији, а он затим испушта дим који се удише.

Триван истиче да су млади из свих социјалних сталежа подложни овој болести. Он сарађује с тимом људи у Саветовалишту у Устаничкој улици 189 у Београду, а међу њима су и волонтери, бивши наркомани који су успешно излечени.

– Месечно имамо око 200 позива из целе Србије, а око 70 зависника за то време дође лично у саветовалиште. Јављају се из Босне и из Црне Горе – вели Триван.

Тако су, између осталих, у саветовалиште свратили и један машиновођа, зависник од хероина, и један новинар. Они су, каже, сада апстиненти и добили су прилику да почну нови живот.

Триван је почетком године отворио и врата специјализованог прихватилишта за смештај наркомана, које је већ опремљено и очекује пацијенте. Његов метод лечења од зависности, базира се, објашњава он, на директном раду са човеком.

– Прихватилиште има 30 кревета и биће отворено 24 часа, а долазак ће бити добровољан. Не користимо никакве лекове, никаква чуда, пружамо непосредну помоћ оболелима. У жаргону се то обично назива „скидањем на суво”. Имамо много искуства у раду и можемо да препознамо симптоме наркоманске кризе и да је предупредимо. Од кризирања нико није умро, али јесте од предозирања – објашњава Триван.

Он очекује да би рад у прихватилишту требало да буде успешан у 90 одсто случајева и каже да највећим успехом сматра реакцију родитеља који посете Саветовалиште.

– Многи од њих водили су децу по разним центрима за одвикавање и свиђа им се што зависници које ми лечимо изгледају нормално, за разлику од оних који се лече уз помоћ медикамената, када пацијенти изгледају потпуно дезоријентисано, са стакластим погледом у очима – тврди Триван.

А колико овај проблем може да разори, говоре и сурове чињенице с којима се Драган Триван сусреће у пракси: радио је, каже, и с девојком која је ђак генерације, а бавила се проституцијом како би дошла до пара за куповину дроге.

Поред наведених начина дрогирања, наркомани удишу лепак, користе таблете „тродон”, а постоји и друштвено прихватљива злоупотреба лекова, најчешће у вези с добро познатим таблетама за смирење. Укрштање горепоменутих опијата, алкохол плус марихуана, алкохол плус екстази, екстази плус енергетска пића, често се подразумева.

А кокаин, о коме је снимљено ваљда 1.000 филмова, и даље је табу у нашем друштву, бар у јавним разговорима, а познато је да је резервисан за више, „елитне” слојеве српског друштва.

----------------------------------------------------

Врсте дрога

Светска здравствена организација овако дели психоактивне дроге:

1. Алкохол (алкохолна пића, напици и коктели); 2. амфетамини; 3. халуциногени (ЛСД, мескалин, псилоцибин и друге); 4. канабис (марихуана, ганџа, хашиш); 5. кокаин, чиста материја и лишће биљке коке; 6. опијати (опијум, хероин, морфијум, кодеин, синтетички препарат метадон и петантин); 7. испарљива средства и лекови богати органским растварачима (ацетон, етар, хлороформ); 8. дроге појединих регија или нове дроге (крек, екстази).

Према зависности, дроге, мада многи стручњаци оспоравају ову поделу, деле се на тешке (опијум, морфијум, кодеин, хероин, кокаин, амфетамин итд.) и лаке (марихуана, хашиш, псилоцибин, мескалин, ЛСД итд).