Сарајево постаје само метропола Бошњака

Од нашег дописника
Сарајево – У новоизграђеном савременом ББИ трговачком центру у Сарајеву, по наређењу власника, не може се продавати свињетина нити точити алкохол тако да пословни простор у овом објекту могу закупити само они који су спремни да испоштују газдину одлуку. Делегат у Парламенту Федерације БиХ Иво Кошић сматра да се „на овај начин врши дискриминација према посетиоцима који једу свињско месо, или пију пиво” и тражи од Федералног министарства правде да „преиспита уставност уговора и подуговора које власник ББИ нуди дајући у закуп пословне просторе уз поменути услов”.

Из Друштва ББИ ријал естејт д.о.о. Сарајево одговарају Комшићу да „својим начином пословања не крше законе” и да „концепт центра није наметнут закупцима пословних простора него да је резултат заједничког договора”.

Извршни директор Удружења грађана Демократска иницијатива сарајевских Срба Јован Јањић каже да га, апсолутно, не изненађује понашање власника трговачког центра, јер сматра да је то што он ради само један у низу доказа неравноправности српског и хрватског народа у такозваном мултиетничком Сарајеву.

„Ако се у једном граду праве ’савремени’ трговачки објекти са редукованом услугом, односно у којима своје потребе може да задовољи само један народ онда је то лоша порука за све друге који у њему живе. Што се Срба тиче њима је одавно јасно да они немају шта да траже у Сарајеву и зато их је из дана у дан све мање и мање. За сва времена одлазе чак и они који су рат провели у овом граду и остали на својим огњиштима и након потписивања Дејтонског споразума”, тврди Јањић. Према подацима којима он располаже у Сарајеву тренутно живи двадесетак хиљада Срба, а „то је од осам до десет одсто људи у односу на предратно стање”.

Нажалост, забрана продаје свињетине и точења алкохола у ББИ трговачком центру није ни случајност, а ни изузетак. Има на претек примера који недвосмислено показују да је Сарајево одавно једнонационалан град, или, како га сплитска „Слободна Далмација” назива, „град метропола Бошњака”. Из Сарајева је још деведесетих протеран Деда Мраз, након што је тадашњи бошњачки лидер Алија Изетбеговић изјавио да „се ради о фиктивном лику који потиче из хришћанске традиције слављења Божића и као такав није примерен за муслиманску децу”. Актуелна директорка Јавне установе „Деца Сарајева” Арзија Махмутовић, како извештава „Ослобођење”, поручује да Деда Мраз неће ни ове Нове године ући у сарајевска обданишта у којима се, првенствено по њеној жељи, изучава веронаука. Својевремено су и тротоари појединих сарајевских улица префарбани у зелено, уз објашњење некадашње градоначелнице Семихе Боровац да је „то урађено зато што у граду мањка зеленила”. Називи свих сарајевских улица промењени су још у време ратних сукоба како би се и на тај начин из овог града заувек протерале и војводе и највећи и најпознатији српски књижевници и научници, једном речју промењено је све што асоцира на српско укључујући и некадашњу Београдску улицу, садашња Емерика Блума, или Омладинску у самом центру града која је преименована у Мусалу, што у преводу значи колективно место за клањање.

Уз све поменуто Сарајево је и град нетолеранције и национално мотивисаних инцидената, те претњи српским политичарима, због чега поједини не могу ни шетати градом, а из њега излазе у пратњи полиције. Шта то значи јасно је свима осим бошњачким политичарима и зато настављају да обмањују јавност тврдећи да је „Сарајево пример суживота и мултиетничности”.