Велика надања од Копенхагена

Од нашег специјалног извештача
Копенхаген, 7.  децембра – Конференција Уједињених нација о климатским променама, од које практично цео свет очекује велики помак у доношењу одлука које ће успорити глобално загревање, отворена је данас у данској престоници уз велико интересовање медија, невладиних организација и бораца за здравију животну околину. Представници 192 земље преговараће наредних једанаест дана о документу који би обавезао све земље да се више посвете борби против климатских промена, пре свега смањењу емисије гасова који изазивају ефекат стаклене баште.

Данска министарка задужена за ову конференцију и председавајућа целом скупу Кони Хедегард истакла је на свечаном отварању да је за постизање споразума кључно проналажење начина за прикупљање и усмеравање јавних и приватних средстава ка сиромашним земљама, којима је неопходна помоћ у борби са последицама климатских промена. Она је истакла да ако владе пропусте ову прилику, другу можда неће имати.

„Ово је наша прилика. Ако је пропустимо, могло би да прође много година пре него што нам се пружи нова и боља. Ако нам се икад пружи”, рекла је Кони Хедегард, иначе номинована од Жозеа Мануела Бароза за европску комесарку за климу у будућем саставу Европске комисије.

На отварању конференције премијер Данске Ларс Локе Расмусен истакао је да ће завршним данима овог скупа присуствовати 110 шефова влада и држава, као и да ће споразум који би требало да буде потписан погађати све сегменте друштва.

„Преговарачи то не могу сами, а не могу ни политичари. Одговорност лежи на грађанима света који ће сносити фаталне последице ако не успемо”, рекао је Расмусен.

На конференцији у Копенхагену, која ће трајати до 18. децембра, учествоваће око 15.000 учесника, међу којима и Ху Ђинтао и Барак Обама, лидери Кине и САД које спадају у два највећа светска загађивача животне средине. Једна од кључних тема биће и колико ће се индустријски развијене земље, али и земље у развоју, попут Кине и Индије, обавезати да смање емисију угљен диоксида.

Центар Бела као и цео Копенхаген данас и наредних дана биће под својеврсним опсадним стањем, како због бројних државника који долазе тако и због велики број демонстраната, бораца за околину. Додуше, већих еколошких протеста засад нема на улицама данске престонице, али се очекују завршних дана конференције када буде дошао највећи број државника.

Данци, који важе за нацију која је изразито свесна важности бриге о околини, ових дана су углавном активирани да све госте са свих меридијана убеде у значај еколошке борбе. Практично већ на изласку из авиона на аеродрому сви који су ових дана дошли у Копенхагену сусрели су се са бројним лецима, билбордима и плакатима на којима се апелује на свест о климатским променама. Бројне зграде у данској престоници су облепљене огромним плакатима у којима се позивају људи да промене своје навике, док је на сваком кораку натпис „Копенхаген – град наде”.

На безмало свим трговима у центру града су постављене изложбе на којима се упозорава на апокалипсу уколико се не промене навике у загађивању околине. Упозорава се на нестанак Венеције због подизања нивоа мора, нестанак бројних биљних и животињских врста, док су организатори конференције позвали све велике фирме да промовишу своје „зелене” производе.

„Не терамо ми вас да се одрекнете вожње, али радите то паметно – возите бицикле и електричне аутомобиле”, порука је представника невладиних организација, који широм града деле летке, анкетирају пролазнике и прикупљају потписе подршке.

Важност овог догађаја потврђује и чињеница да је званично акредитовано 5.000 новинара, док је још неколико хиљада у процесу добијања званичне акредитације.

Иако светска јавност практично очекује да договор у Копенхагену буде темељ за нови споразум о смањењу глобалног загађивања, који ће наследити сада важећи Протокол из Кјота, многи су скептични поводом тога какви ће бити резултати преговора у Данској. Експерти који су се окупили у Копенхагену често истичу и да је актуелна светска економска и финансијска криза знатно умањила спремност великих компанија да уложе више новца у „зелену” технологију.

Осим тога, јаз између богатих и сиромашних земаља је огроман, тако да је неизвесно да ли је могуће превазићи неслагање о томе ко би требало да финансира борбу против климатских промена. Агустин Њамнаши, из Камеруна, упозорио је уочи почетка скупа „да развијене земље морају знати да се овде не ради о дипломатији или порезима, већ је у питању живот или смрт. И богати би то морали да схвате”.

Није мали број и оних који истичу да су неопходне хитре одлуке и акције да би се смањило глобално загревање које, између осталог, доводи до поплава, олуја, ширења пустиња и раста нивоа мора. Иво де Бур, шеф Оквирне конвенције УН за климатске промене, обратио се учесницима конференције речима да је „прошло време за формалне изјаве”, истакавши да ће конференција у Копенхагену успети „једино ако доведе до брзе и значајне акције”.