Летонија тражи – вожда

Како тренутно стоје ствари, Летонија је последња држава у Европи у коју би требало ићи, како каже наш народ – „трбухом за крухом”. Према подацима које је у интервјуу телевизији ЛНТ из Риге изнео Бајба Пашевица, руководилац Државне службе за запошљавање, у овој бившој совјетској републици тренутно је регистрована 171.000 незапослених.

Гледано у процентима, податак заиста делује онеспокојавајуће – реч је, наиме о 15,3 одсто од укупног радно способног становништва. У појединим деловима земље ситуација је још драматичнија. Тамо се проценат незапослених креће између 20 и 30 одсто, а међу младима до 25 година (према новембарском извештају „Форбса”) чак 33,6 одсто. Уз то, према проценама тамошњих стручњака, током децембра очекује се нови талас отпуштања.

Да много шта у њиховој земљи није у реду, свесни су и сами Летонци. „Неких 70–80 држава угрожавају остатак света растом миграција, финансијским и економским криминалом. Ми смо, нажалост, међу таквима. Ситуација је веома тешка. Летонију многи већ извесно време третирају као ’пропалу државу’. Нико то јавно не говори, али се види из односа према нама“, преноси агенција „Њуз.ру“ речи Артура Приједитиса, професора Балтичке међународне академије. „Пре или касније, неко ће морати да одлучи шта ће са нама“, вајка се Приједитис.

Тежину ситуације у Летонији осликава и податак да је из Шведске у ову земљу са нешто више од 2,2 милиона становника пре неки дан упућена већа количина хуманитарне помоћи. У тридесетак великих пакета, упућених из Норчепинга, нашло се места за конзерве хране, млеко у праху, шећер, брашно, банане, тоалет-папир, играчке, одећу, обућу... Ова пошиљка, како казују организатори, тек је први део акције која би требало да траје у наредним месецима.

И док обични Летонци гледају како да преживе невољу која их је, између осталог, снашла и због тога што су се претерано уздали у финансијску солидарност држава Европске уније, поједини економисти излаз виде у прихватању евра као домаће валуте. Нико, наравно, не гаји илузију да би тако нешто могло да се деси пре 2014, али упозоравају да тај циљ прво треба правилно дефинисати и потом у потпуности стати иза њега. Са друге стране, прелазак на европску валуту захтева драматичне промене у функционисању летонске економије, а то са собом неминовно носи и – нова отпуштања. Наравно, све под условом да Европа прихвати жељу Летоније и мало ублажи строге услове за ширење евра ван граница у оквиру којих сада функционише. Додајмо да је још 2007. задуженост Летоније износила 22 одсто бруто националног производа.

Безизлазност из ситуације можда најбоље осликавају речи економисте Раите Карните: „Према свему судећи, наше актуелно руководство нема снаге да земљу извуче из кризе, и мислим да би вођење владе требало поверити некоме од страних инвеститора који би на себе преузео улогу – правог вожда.“