Гувернер наљутио привреднике

Чланови клуба „Привредник” љути су на гувернера Радована Јелашића, па су, како сазнајемо, тражили хитан састанак са првим човеком Народне банке. За истим столом са представницима бизниса требало би да се нађе и Млађан Динкић, потпредседник владе и министар економије.

„Не да смо љути, него смо бесни”, рекли су нам јуче поједини чланови тог удружења из Шекспирове, негодујући што је последњи раст евра уздрмао њихове пословне планове.

– Нисмо ми мала деца да поверујемо да је евро скочио зато што су грађани због укидања виза куповали девизе, јер ће много да путују – љутито је јуче казао Драгољуб Вукадиновић, иначе председник горњомилановачког „Металца”. – Гарантујем да ће само неколико процената нашег становништва сада имати новца да путује. Немогуће је да евро толико ојача у месецу у коме је прилив девиза највећи. Сумњам да је посреди нешто друго и да НБС и банке покушавају да заврше неке друге послове – каже Вукадиновић, али не жели да прецизира на шта је мислио.

Истиче да ће то рећи гувернеру кад дође на састанак у „Привредник”, јер је овакво јачање евра погубно за њихово пословање.

– За три дана, само на курсним разликама изгубио сам 50 милиона динара. Креатори монетарне политике се понашају као да у нашој привреди тече мед и млеко, да ми робу наплаћујемо дан за даном, а не на одложено и по три месеца – указује Вукадиновић.

Његов колега из удружења Топлица Спасојевић, први човек ИТМ-а, такође је истакао да привредници више не могу да толеришу непредвидљивост курса, јер и најбоља предузећа овакве шокове не би издржала. Како каже, целу годину су радили да надокнаде прошлогодишње курсне губитке и још један такав стрес не би издржали.

– Ни Македонија, ни Босна и Херцеговина, ни Црна Гора нису имале овакве проблеме и њихове националне валуте су стабилне. Не могу никако да прихватим аргумент да су њихове привреде боље и јаче од наше – казао је Спасојевић, који такође сумња да се мерама монетарне политике некоме чини корист.

На питање да ли мисли на банке, он одговара:

– Није наше да гледамо у туђ џеп, али ова држава једном мора да одлучи да ли жели стабилну привреду. Не бих желео да гледам како други послују, али ако ми не будемо у стању да покријемо губитке, од тога неће имати користи ни банкари, ни држава. Одакле да плаћамо порезе – питао се Спасојевић.

Како каже, ако курс ослаби за 10 одсто, предузеће мора имати у резерви десетину профита како не би било на губитку и да кредитни рејтинг фирми у очима банкара не би пао и кредити поскупели.

– Ретко које предузеће у овој ситуацији то може себи да приушти – убеђен је наш саговорник.

Познат по толерантности у јавним наступима, Спасојевић је и овај разговор завршио смирено:

– Желимо да заједнички направимо платформу, да нас представници власти увере да је ово само краткотрајно и да се прошлогодишњи негативни епилог неће поновити. Јер, нема резерви којима би такви губици могли поново да се покривају. Желимо само да се уверимо да власт мисли на нас, да стекнемо утисак да неко размишља о томе да је даље слабљење динара неподношљиво – закључио је Спасојевић и додао да „Привредник” има подршку готово свих пословних удружења, али и Привредне коморе Београда.

У Народној банци Србије јуче касно по подне нису могли да коментаришу вапаје привредника, јер је гувернер био одсутан. Како су јуче истакли у Министарству економије, министар Млађан Динкић није добио званични позив за састанак са привредницима.

Ипак, и пословни људи који нису чланови клуба „Привредник” истичу да су незадовољни растом евра. Мало је рећи да се Бојан Радун, извршни директор компаније „Нектар”, запрепастио када се пре два дана вратио са годишњег одмора и видео да је евро премашио 96 динара. „Само недељу дана сам био одсутан. Пре него што сам кренуо на одмор евро је вредео мање од 94 динара, оно што сам затекао ме је шокирало”, каже Радун. Да његова фирма не би претрпела губитке, наш саговорник се, одмах по повратку с одмора, латио дигитрона, како би још једном прочешљао пословне планове и рачунао цену финансирања.

– Нажалост, можда ћемо морати и да повећамо цену производа – закључио је он.

Има и оних који су овакав исход предвидели. Мирко Тодоровић, директор конфекције „Тодор”, каже да је очекивао да евро скочи.

– Пословни план сам иначе засновао на пројекцији курса од 96 динара. Није први пут да евро крајем године скочи. То је бар предвидљиво. Кад скочи курс, сви се тресу, а то је нешто на шта треба рачунати – смирен је Тодоровић.

Смиреност је јуче показао и Родољуб Драшковић, директор компаније „Свислајон”, који је у иностранству. О расту евра не зна ништа, нити га брине да ће му то угрозити пословне планове.

– Не бринем се, ја сам велики извозник – одговорио је кратко.

А шта је кумовало слабљењу националне валуте, питали смо економске стручњаке. Стојан Стаменковић, уредник билтена „Месечне анализе и трендови”, актуелно колебање девизног курса динара не сматра неуобичајеним за ово доба године. Друго је сада питање шта га је изазвало и да ли је НБС могла да то клизање динара предупреди или смањи, тек национална валута је у последњој седмици новембра и првој недељи децембра изгубила 2,3 одсто вредности. НБС је морала да интервенише са 42 милиона евра не би ли спречила његово веће обезвређивање.

По њему, до лагане депрецијације динара дошло је из сезонских разлога – повећане отплате обавеза према свету, али и услед смањења референтне каматне стопе и динарског дела обавезне резерве. Банке су похрлиле да слободне динаре претворе у девизе.

За Стаменковића је, међутим, много важнији дугорочни карактер стабилности динара. НБС је успевала доста дуго у овој години да га одржи, а тиме осигура и стабилност цена. Одбраном курса динара централна банка спречава поскупљење отплате доспелих иностраних кредита, одржава садашњи ниво каматних стопа, доприноси одржавању постојећег степена ликвидности при садашњој количини новца и на крају, али ништа мање важно – нижој инфлацији.

Иако се, по њему, курс динара у основи одређује односом између укупне понуде и тражње, уз асистенцију централне банке, која на тржишту делује тек када треба да спречи превелика одступања од условно речено равнотежног курса, питање је – докле то НБС може и треба да ради. Колико дуго? По Стаменковићу, та мера су расположиве девизне резерве, али пре него што пређу критичну границу. То, по њему, може бити доста скупа операција, али он се нада да до тога овог пута неће доћи, јер ни алтернатива садашњем слободном пливању динара – замрзнут курс није ништа боље ни јевтиније решење.