Русија: Савет безбедности дозвољава сецесију само колонијама

Пред Међународним судом правде у Хагу јуче се одиграо дуго очекивани правни окршај између Русије и Сједињених Америчких Држава које се први пут од оснивања суда 1946. године појављују у истом процесу. Иако се то најављивало и пре почетка суђења, јуче се први пут једна земља позвала на пресуду Хашког трибунала. Представник САД подсетио је да у пресуди бившем председнику Србије Милану Милутиновићу пише да су косовски Албанци годинама били подвргнути насиљу под окриљем државе, које је кулминирало 1999. када је „убијено 10.000, а протерано око милион Албанаца”.

Потпуно супротно, руски заступник је тврдио да тешка кршења људских права током деведесетих година никако не могу бити оправдање за једнострану декларацију о независности донету 2008. године. Америка и Русија имале су потпуно супротне ставове и о успеху посредника у преговорима између Београда и Приштине Мартија Ахтисарија. И док су се САД позивале на његову оцену да је независност Косова једино одрживо решење дотле је руска страна тврдила да се Ахтисаријев неуспех огледа не само у томе што није постигнут споразум у преговорима већ и у томе што је изашао са решењем коме се једна страна противила. Али то, како се чуло, не значи и да је процес преговора окончан јер о томе одлучује само Савет безбедности.

(/slika2)Правни заступник САД Харолд Хонђу Ко, како преноси Бета, позвао је Међународни суд правде да Декларацију о независности Косова остави нетакнуту као израз воље косовског народа. Он је препоручио суду да или одбије да се изјасни о њеној легалности или да констатује да међународно право не забрањује декларације о независности. Хонђу Ко је апеловао на суд да се не бави ширим питањем самоопредељења у међународном праву или да Косово посматра као „посебан” случај.

САД, како је објаснио, сматра да међународно право не регулише декларације о независности, а Резолуција 1244 је „антиципирала, иако није унапред одредила” независност Косова као исход. Декларација је, према његовом тумачењу, произашла из политичког процеса који је надгледао Савет безбедности те је зато у сагласности са Резолуцијом 1244. Према речима заступника САД Резолуцијом 1244 не гарантује се територијални интегритет Србије већ Савезне Републике Југославије која сада не постоји, али и то само током периода привремене међународне управе на Косову. Хонђу Ко, такође, нагласио је да се принципа територијалног интегритета морају придржавати само државе, али не и унутрашњи ентитети.

САД проглашавање независности Косова сматрају последњом фазом распада бивше Југославије, а њихов заступник подсетио је и да се Србија противила признању Словеније и Хрватске као независних држава, а да је на крају ипак то учинила. Своје излагање Хонђу Ко је закључио да је независност Косова учврстила стабилност у региону и „отворила врата европске будућности” за све државе.

(/slika3)Правни заступник Русије Кирил Геворгијан изнео је став по коме је Резолуција 1244 још на снази те да зато ниједна институција нема право да прогласи независност. Према његовим речима тај акт није могао бити преиначен одлуком изасланика генералног секретара УН Мартија Ахтисарија да оконча преговоре и препоручи независност као једино решење.

Описујући преговоре који су вођени под диригентском палицом Ахтисарија, руски представник се послужио речима главног заступника Приштине Скендера Хисенија који је казао да су преговори вођени „о томе да ли ће Србија прихватити или неће независност Косова”.

Геворгијан је оспоривши тврдње земаља које подржавају независност Косова да међународно право не регулише декларације о независности подсетио да је управо Савет безбедности прогласио нелегалним независност Северног Кипра и Родезије зато што је сецесија забрањена „ван контекста колонија”. Своје излагање руски заступник је закључио речима да је случај Косова прилика да се покаже да међународно право важи упркос свим покушајима да се моћ представи као право.

Интересе Србије јуче је бранила и Шпанија чија заступница Консепсион Ескобар Хернандез је рекла да Савет безбедности није гласао у корист независности Косова доносећи Резолуцију 1244, напротив. Она је као и заступник Русије констатовала да је Резолуција 1244 још на снази и да је политички процес за тражење решења у току, „док Савет безбедности не донесе другачију одлуку”. У прилог тврдњи да је једнострана сецесија недозвољена по међународном праву, осим у случају колонија она је навела извештај Европске уније о прошлогодишњем сукобу Грузије и Русије.

Представници Финске који су говорили у прилог косовској независности углавном су поновили ставове САД уз констатацију да „међународно право мора прихватити да историја доводи до стварања нових држава”.

Ј. Ц.