Емотивно о Младићу, рационално о ЕУ

Више од 60 одсто грађана Србије сматра да Ратко Младић не треба да буде ухапшен и изручен Хашком трибуналу, док 56 одсто сматра да он није одговоран за злочине који му се стављају на терет, показује најновије истраживање о односу грађана према Хашком трибуналу и домаћим суђењима за ратне злочине.

Према истраживању, које је спровела мисија ОЕБС у сарадњи са Београдским центром за људска права, на узорку од 1.400 испитаника, 64 одсто грађана сматра да Младић не би требало да буде ухапшен и изручен, а 31 одсто грађана не зна које му се оптужбе стављају на терет.

Истраживање агенције Политикум из новембра прошле године показало је да је 37 одсто грађана сматрало да Ратко Младић треба да буде изручен Хагу, док се 44,41 одсто томе противило. Ови резултати нису показали веће одступање у односу на претходни период, али је био приметан благи пораст од око три процента оних који су за изручење и благи пад од око једног процента оних који су против.

Међутим, истраживања чији су резултати објављени пре месец дана показала су да је број грађана Србије који се противе изручењу Ратка Младића значајно порастао и да хашки оптуженик има више од 40 процената подршке, док је број оних који сматрају да треба да буде у Хагу пао на свега 25 одсто.

Откуда оваква промена расположења грађана Србије? Миљенко Дерета, председник „Грађанских иницијатива” сматра да је реч о „накнадно стеченој храбрости проистеклој из чињенице да је Европа учинила два конкретна корака (укидање виза и деблокада Прелазног споразума) без испуњења те обавезе”.

„Сад можемо да се јуначимо. Кад Европа опет буде озбиљно поставила то питање, ми ћемо опет да мењамо тај став. Мислим да се ништа неће догодити ако он заиста буде ухапшен до краја године, као што нам обећавају, и ако то питање буде једном заиста скинуто с дневног реда”, каже Дерета за „Политику”.

Он не сумња да велики број грађана Србије мисли да Младић не треба да се изручи, али мисли да би много већи број грађана прихватио да он буде ухваћен и испоручен Хагу. „Једно је осећај, а друго је разум. Мислим да на крају увек разум победи”, истиче .

И Милан Симурдић, председник Форума за међународне односе Европског покрета у Србији, говори о емоцијама грађана када се одређују према Хашком трибуналу, насупрот рационалном размишљању када је реч о Европској унији. Тиме можда може да се објасни парадокс да су веома слични проценти оних који су за ЕУ и оних који су против изручења Ратка Младића, иако „вероватно нема никога у Србији ко не зна да нема напретка и нема користи од процеса интеграција без затварања хашког досијеа”.

„Тај парадокс је био присутан и у Хрватској – проценат оних који су се противили изручењу Готовине био је исти проценту оних који су заговарали улазак у ЕУ. На крају се то претворило у подршку практично свих парламентарних странака европском путу Хрватске, а питање сарадње са Хашким судом се решавало на такав начин да се то, до овог последњег извештаја Сержа Брамерца, више није постављало као кључна препрека”, истиче Симурдић.

Он додаје да су промени расположења грађана у вези са изручењем Ратка Младића Хашком трибуналу могли да допринесу и укупно стање у региону које није добро и лоша економска ситуација, као и други фактори, али, како додаје, брзина нашег напретка према ЕУ и несумњиве добити из тог процеса, очигледно ће додатно утицати да се и подршка европском путу Србије повећа.

Најновија истраживања показују и да 72 одсто грађана има углавном негативан став према Хашком трибуналу, а као разлоге за то наводе да је тај суд неправедан, пристрастан и необјективан, као и да се пред тим судом суди само Србима.

Позитиван став према суду у Хагу има 14 одсто испитаних који сматрају да тај суд осуђује оне који су починили ратне злочине и који га сматрају праведним, објективним и непристрасним.

Више од половине испитаних (54 одсто) не сматра да суђења пред Хашким трибуналом доприносе сазнавању истине, а 71 одсто сматра да не доприносе процесу помирења у региону. Рад Тужилаштва за ратне злочине 56 одсто грађана оценило је добрим, али 73 одсто испитаних сматра да тужилац за ратне злочине није независан у свом раду и да на његове одлуке утичу притисак јавности, напади опозиционих политичара, невладине организације и власт. Велики број анкетираних, односно 74 одсто, сматра да судије које поступају у предметима ратних злочина нису независне у раду и да на њих утичу јавност, невладине организације и власт.

Суочавање са догађајима из ратова на простору бивше Југославије важно је за 64 одсто испитаних грађана.