Крах Дубаија опомена Европи

Шокирани изненадном дужничком кризом Дубаија, најлукавији берзански шпекуланти Запада ових дана увелико разрађују злогласну кладионицу на штету југоисточног крила ЕУ.

Водећи хеџ-фондови на Волстриту: „Балестра капитал”, „Хејман капитал партнерс”, „Норт асет менаџмент” и „Пивот капитал менаџмент” типују да ће у следећој години дана „низ држава из глобалне финансијске кризе изаћи у много горем стању од других”, преноси амерички „Волстрит џорнал”.

Тренутно су најближе финансијском бездану несагледивих последица по унутрашње и европско устројство Грчка, Шпанија, Ирска, Португалија, Балтичке државе као и добар део централне Европе, процењују, спекулативни хеџ-фондови али и утицајне кредитне агенције чије мишљење има пресудан значај за међународни финансијски рејтинг земаља и компанија...

После Дубаија следеће горко разочарање за међународне инвеститоре није међу петробогаташима Средњег истока, већ међу презадуженим државама на периферији Старог континента. „Финансијска криза огромних размера тихо буја на истоку Европе: Бугарска, Мађарска и Балтичке земље рву се са баснословним спољним дугом који далеко надилази њихов укупан бруто друштвени производ. Авет могућег финансијског колапса цери се и другима на југу Европе. Да би сервисирала спољни дуг, Грчка идуће године треба негде да позајми 47 милијарди долара: где ће Атина наћи повериоце ако се зна да јавни дуг Грчке данас премашује 135 одсто бруто друштвеног производа, док је њен буџетски дефицит од 12,7 одсто највећи у еврозони, пита се амерички магазин „Њусвик”.

Међународној берзанско-медијској прозивци југоистока Европе умногоме су ових дана допринеле кредитне агенције. Анализирајући збирку доступних финансијских показатеља, чувени „Фич” снизио је рејтинг Грчке, први пут у последњих 10 година, на такозвани БББ, што је иначе најнижа пословна оцена за било коју земљу чланицу еврозоне. Ривалска кредитна агенција „Standard and Poor” доделила је истовремено Шпанији и Португалији „негативну пословну оцену” и подбола нову бежанију глобалних инвеститора са југа ЕУ.

Порозна фискална политика претходне грчке владе, огроман државни дуг, издашна издвајања у пензионе фондове, политичка нестабилност, финансијска недисциплина... довели су Грчку на ивицу банкрота: невоље егејске чланице бриселске фамилије могле би угрозити финансијско устројство ЕУ... слути британски „Дејли телеграф”.

Упозорење грчког министра финансија Јоргоса Папаконстантинуа да „Грчка није нови Дубаи ... и да ће влада у Атини учинити све неопходне кораке да снизи буџетски дефицит на 9,1 одсто у 2010. години, да замрзне запошљавање у јавном сектору, пооштри фискалну политику, снизи примарну јавну потрошњу...” није ових дана успело да убеди берзе. Берзански спекуланти ове седмице драстично су повећали улог на кладионици да Грчка идуће године неће успети да отплати своје обавезе према спољним повериоцима на време и да ће евентуално морати да се обрати за помоћ Међународном монетарном фонду.

Зебња у платежну моћ Грчке на међународној сцени и евентуалне последице егејске дужничке кризе разлили су се и по кабинетима Европске централне банке. Председник немачке Бундесбанке Аксел Вебер упозорио је ове седмице Грчку да „има годину дана да јавне финансије доведе у ред, у противном ризикује дисквалификацију својих обвезница као банкарске колатерале у систему Европске централне банке”.

Прозвана и критикована због година лагодног живљења, које су истањиле такмичарски дух грчке економије, да ли Атина ових дана трчи финансијско-политичку трку чији су дани избројани?

„Европа нема намеру да остави Грчку на цедилу. Оно што се догађа у једној земљи чланици одражава се на све остале, поготово када постоји заједничка валута. Све земље чланице ЕУ имају заједничку одговорност према кризи у којој се Грчка нашла”, поручила је јуче немачка канцеларка Ангела Меркел. Грчки пример односа ЕУ према земљи у финансијској кризи може бити будући тест опстанка бриселске фамилије у данашњем саставу.

Тања Вујић