Раде Марковић – сведок сарадник?

Врховни суд Србије саопштио је да су неосноване жалбе окружног тужиоца у Београду,оптуженог Радомира Марковића и његовог браниоца и потврдио пресуду Окружног суда у Београду, којом је Марковић осуђен на казну затвора од седам месеци за кривично дело недозвољено држање оружја и експлозивних материја. Истом пресудомоптужени Радомир Марковић, Бранко Црни и Милан Радоњић ослобођени су од оптужбе за кривично дело одавање службене тајне.

Врховни суд Србије, како се наводи у саопштењу, оценио је да првостепена пресуда у осуђујућем делу не садржи повреде закона о којима суд води рачуна по службеној дужности, као ни оне повреде на које се указује у жалбама оптуженог Радомира Марковића и његовог браниоца, да је чињенично стање правилно и потпуно утврђено и да је правилно примењен кривични закон.

Разматрајући ослобађајући део првостепене пресуде Врховни суд Србије је оценио да је правилна одлука првостепеног суда да није доказано да су оптужени Радомир Марковић, Бранко Црни и Милан Радоњић починили кривично дело одавање државне тајне.

Бивши начелник ресора државне безбедности Србије Радомир Марковић осуђен је на седам месеци затвора због недозвољеног ношења и држања два „хеклера”, два пиштоља и једне пушке ручне израде са снајпером. Њему као и његовим некадашњим најближим сарадницима, Милану Радоњићу и Бранку Црном, судило се под оптужбом да сукрајем 2000. из службених просторија ДБ-а изнели документацију (три це-деа) са ознаком државна тајна, на којима су били досијеи чланова политичких странака.

Првостепени суд је увидом у документацију утврдио да је тај материјал имао ознаку државне тајне, али да тужилаштво није успело да докаже да би њено изношење имало штетне политичке последице по државу.Јавност је са овог суђења била искључена.

Радомир Марковић, који је у притвору од почетка 2001. правноснажно је осуђен на 15 година затворазбог помагања у убиству Ивана Стамболића и покушају атентата на Вука Драшковића, председника СПО, у Будви. Oсуђен је ина 40 година затвора због злочина на Ибарској магистрали, али та пресуда још није правноснажна.

Марковић, који се сматра најбољим познаваоцем свих неоткривених тајни и злочина некадашње Државне безбедности и криминалаца који су за ту службу радили, летос је у медијима помињан као могући сведок сарадник у новим судским процесима. Медији су наводили да би управо Марковић могао да расветли убиство новинара Славка Ћурувије, власника листова „Дневни телеграф” и „Европљанин”, али и ликвидације Павла Булатовића, Радована Стојичића Баџе, Зорана Тодоровића Кундака и других људи убијених под нерасветљеним околностима крајем деведесетих.

Новим закоником о кривичном поступку уведена је могућност да се правноснажно осуђене особе појаве као сведоци у неком другом поступку, по процени тужиоца. Сведок сарадник, према ЗКП, не може да буде неко ко је осуђен као организатор криминалне групе, а не може ни онај ко је осуђен на максималну казну затвора од 40 година. У случају да добије статус сведока сарадника осуђени би стекао право да му казна накнадно буде смањена на половину, па чак и више.

Уколико би Врховни суд Србије и у трећем степену потврдио казну од 40 година затвора, која је већ изречена Марковићу због злочина на Ибарској магистрали, свака могућност да се бивши шеф тајне полиције појави као сведок нерасветљених злочина пала би у воду.

Врховни суд је крајем новембра отворио трећестепену седницу поводом жалби на пресуду у случају убиства четворице чланова СПО. Јавни део седнице је завршен, а коначна одлука, која треба да буде донета на затвореном заседању знаће се ускоро.

Доротеа Чарнић