Држава и привреда не могу да бране фиксни курс

Србија се на почетку процеса транзиције одлучила за флексибилан девизни курс. У том режиму посао Народне банке Србије је да сваки дан мери ту „температуру”. Код нас је, нажалост, постао обичај да за све оно што се с курсом догађа буде крив онај ко ту „температуру” мери, али када динар јача – е, тада су сви заслужни и све је у реду. А када смо повећавали незарађене плате, делили повишице пензионерима, трошили приватизационе приходе, увећавали јавну потрошњу… нико се ни зачас није упитао какав ће сутра бити курс. О утицају свега тога на курс учи се на првој години мало бољих економских факултета, упозорио је гувернер НБС Радован Јелашић у разговору за „Политику” одговарајући на питање шта се тренутно догађа с девизним курсом националне валуте.

Гувернер подсећа да смо у ову годину закорачили с вредношћу евра од 88 динара. У фебруару је стигао до максималне вредности од око 97 динара. НБС је пре неки дан, када је видела, да „температура”, односно тражња расте, интервенисала са 42 милиона евра. Евро данас вреди 95,3 динара. Да ли се због тих одступања од динар-два горе-доле, курс може оценити нестабилним? Очито – не. И поред свих колебања, ипак, имамо релативно стабилан курс, истиче гувернер и додаје да многе земље попут Чешке, Пољске, Украјине, Турске, Румуније, па и Америке, Британије и Јапана имају већу осцилацију курса својих валута, али тамо то нико не доживљава као смак света, већ гледа како да умањи ефекат курса на билансе стања и успеха.

Објашњавајући шта се заправо догодило ових дана и услед чега је дошло до извесне неравнотеже на тржишту, гувернер Јелашић у први план истиче постепено снижавање референтне каматне стопе. Свако њено смањивање мора у извесној мери да се одрази и на курс, камате и цену државног задуживања. То што се догодило ових дана сигнал је и централној банци какав је ефекат смањивања референтне каматне стопе на курс.

Јасно је да у исти час не могу руку под руку ићи референтна каматна стопа од пет одсто и курс евра од 80 динара, како би неки желели. То, просто, не иде. Оно што габуни у целој овој ситуацији јесте чињеница да данас имамо нижи курс него у фебруару, али ни он није довољно добар.

Гувернеру Јелашићу је потпуно нејасно због чега се грађани, али и пословни људи „излажу отвореној девизној позицији”. Другим речима, због чега се задужују у еврима, ако имају приходе у динарима. Многима је, нажалост, изгледалојевтиније да узму кредит у еврима по пет, него у динарима од 15 одсто. Курс је цех који се том олаком пословном политиком мора платити и ту НБС ништа не може да учини, поручује гувернер.

(/slika2)На поновљено питање да још нисмо добили једнозначан одговор шта се, ипак, догодило с курсом пре неколико дана, гувернер каже да „у овој земљи свако има право да са својим динарима ради шта хоће, па и да купује девизе. Ми смо земља у којој је допуштена неограничена слобода куповине и продаје девиза. Нисмо ли се определили за тржишно формирање цене евра? Јесмо. Па ако је то тако, како можемо неким банкама или тржишним играчима да онемогућимо да купују евро. Шта ће с њим да ураде? Њихова воља. Да их изнесу? И да их изнесу, јер су у ову земљу пре тога уложиле 12 милијарди евра, па је, ваљда, ред и да изнесу неку стотину милиона када им затреба”, каже Јелашић уз опаску да „не види логику прошлонедељнекуповине девиза по цени од 96,2 за евро, када се већ кроз дан-два могао купити за 95,3 динара. Ако је то шпекулација, онда је више него аматерска”.

Шта је алтернатива?

И Јелашићу, као гувернеру, али и самој НБС, много би, каже, било лакше када би влада променила политику пливајућег курса и определила се за фиксни. Да закујемо, рецимо, курс евра на 50 динара. – Да сви имамо плате по хиљаду евра, високе пензије, да се трошкаримо до миле воље и да на крају, кроз који месец, останемо без евра у девизним резервама.

Ако је то решење, то мора да предложи влада, али, гувернер, није сигуран да би то она учинила, а аплаузе не би добила ни од привредника, који се сада туже на „нестабилан” курс.

Пошто ова држава и њена привреда не могу дуго да бране фиксни курс, на било коју га границу поставили, па и на ону од сто динара за евро, јасно је да се решења морају тражити на другој страни – смањивању јавне потрошње, јачању инвестиција, извоза и укупне производње, доследној примени споразума са ММФ-ом… Србија се, сматра Јелашић, у највећој мери прилагодила ефектима светске економске кризеуправо захваљујући курсу. Таквом какав је. Без ломова у банкарском сектору и хиперинфлације. Симптоматично је да су управо такву монетарну и политику курса највише хвалили они који процењују макроекономску ситуацију у Србији.

Шта се може, бар краткорочно, очекивати?

– А шта друго до релативна стабилност, али која никако не значи фиксиран курс. Ако још буде дана, као у прошли петак 4. децембра, када је евро са 95 отишао на 96,2 динара, ми ћемо поново изаћи на тржиште с девизама и спречити превелико дневно флуктуирање динара – наглашава гувернер Јелашић и додаје да тих „спорних” 170 милиона евра, који су обрнути у тај петак, очигледно нису били предмет некакве шпекулације, већ преке потребе. Девизе је купио неко коме су биле неопходне тог часа и њега није интересовао тренутни курс. Гувернер обећава да ће, као и до сада, у свакој таквој будућој прилици продавати девизе по вишој, а откупљивати их по нижој цени.

Да тражња за девизама јењава, а тиме и притисак на курс, сведочи и чињеница да је у уторак (9. децембра) укупан промет на нашем девизном тржишту био 27,6 милиона евра.

Бисерка Думић - Слободан Костић

---------------------------------------------------------------

Психолошка граница

У јавности се уврежио утисак да НБС ни по коју цену не би смела да допусти раст курса евра изнад сто динара, сматрајући ту цену некаквом последњом психолошком границом. Да ли ћете је бранити?

Не видим ниједан оправдан разлог за то. То је у односу на садашњи курс свега четири процентна поена. Да ли је то проблем или се поново враћамо алтернативи – фиксном девизном курсу. Свака одбрана динара значи трошење тешко стечених девизних резерви, па и оних које смо узели у зајам. Бранићемо, дакле, динар у оној мери како то тражња и понуда буду диктирале и интервенисати у мерикоју ситуација буде изискивала, али не „закивањем” његове цене ни на сто ни на 90 динара. Биће, дакле, тржишта и на њему девиза у сваком тренутку по тржишној цени и без ограничења у погледу њиховог изношења или продаје, а мени остаје да и даље мерим „температуру” курса.

--------------------------------------------------------------

Јавни позив за интерни састанак

Гувернер Јелашић показује позиве за састанак са српским привредницима на тему – шта се то догађа са курсом, али, како примећује, њему је упућен јавни позив за интерни састанак. Због чега интерни? Да јавност, вероватно, не би сазнала да од састанчења не може бити повољнијег курса. Суштинаствари кад је у питању курс остаје неизмењена. Курс динара је у принципу однос између понуде и тражње, али и свега оног што притиска нашу економију, са чим се тешко и споро боримо.